Она је весела, причљива, свесна себе и својих адута, али истовремено и скромна и увек спремна да нешто ново научи. Одлично се сналази и као водитељка ријалитија и документарних форми, али сјајно прати и Миломира Марића, у Јутарњем програму ТВ Хепи због чега јој друге колегинице завиде. Сви добро знају да то није лак задатак.

Иначе, мало ко зна да је лепа Катарина дипломирана глумица. Све знање стечено на Факултету драмских уметности искористила је на најбољи начин – сценско држање, однос према камерама, разумевање и слушање саговорника, данас јој добро дођу као водитељки.

Дипломирала је у класи професора Владимира Јевтовића и веома је поносна што је била његов студент. Каже да није цео живот маштала да буде глумица, као многи, него јој је та идеја спонтано дошла у трећем разреду гимназије, када се први пут и окушала на пријемном. Биљана Машић ју је тада саветовала да ипак прво заврши гимназију. Наредна година јој је била успешнија.

– Много сам срећна што сам баш код проф. Јевтовића студирала јер сам много научила од њега, пре свега о глумачкој етици. Жао ми је што данас није жив, имала бих штошта да га питам јер је умео да нам даје добре савете и тачно је знао ко ћемо и шта ћемо бити – с пуно лепих успомена присећа се професора док седимо погледа упртих ка Дунаву.

А шта је то што би га питала, занима нас.

– Да ли је замишљао да ћу ово бити данас? Глумаца има много, баш као и правника. Неко се избори, а неко не за своје место под сунцем. Није све ствар талента. Више су то животне околности и како се снађеш, где те пут одведе, у ком тренутку си где седео, с ким си поразговарао, како те ко доживео. Глумаца имамо много, а добрих глумаца само неколицина – сматра наша саговорница.

– Данас је друго време. Свако може да буде шта пожели. Једино ја никако да постанем певачица – у шали додаје.

– Имали смо часове певања, ја имам слуха. Тренирала сам и плес, била и тренер, али никада нисам школовала глас. Професор Јевтовић је на пријемном рекао: „Она неће певати”, али није то био предуслов. Једном сам га само питала зашто ме је примио на класу, иако сам знала да нећу добити тачан одговор, а он ми је рекао: „Зато што сте били једина црвенокоса.” Сматра да се глумци добро сналазе у водитељском послу јер и он захтева брзину мисли, комуникацију, познавање психологије људи.

Пре Јутарњег програма, на Хепију је радила и емисију „Србија на длану”. Путовала је с екипом и разговарала с људима из различитих социјалних категорија. Емисија је била хуманитарног карактера и имала је за циљ прикупљање средстава за помоћ угроженом становништву.

Глуме се није никада одрекла. Она јој је данас хоби, каже. И даље игра своје дугогодишње представе. Већ 10. априла на сцени Академије 28 гледаћемо је у „Љубавницима”, а с представом „Балкански секс и град” иде на турнеје. Реч је о приватним продукцијама и искрено прича да се не нада запослењу у неком позоришту. Прилагођава се датим околностима.

– Нисам Калимеро да се жалим зашто неко други ради, а ја не. Глумом се бавим из искрене љубави. И уживам у томе. Растерећена сам јер не морам да размишљам о егзистенцији, о томе да ли морам да имам десет улога или само једну. Волела бих да снимам и серије и филмове. Можда некада и то дође на ред – искрено прича и додаје:

– Најчешће се у великим продукцијама ради по позиву и не постоје отворене аудиције. Данас се све своди само на то да се представите и кажете текст, а они вам се захвале и кажу: „Довиђења.” То није начин да се види да ли заиста одговарате за улогу. С друге стране, глумаца заиста има много. Само са ФДУ-а после мене је изашло 90 глумаца, а где су све друге академије? Где је моја класа и где су оне од пре четири-пет година? То су све млади глумци. И дан-данас верујем да никада није касно за праве улоге. Можда са 50 година добијем улогу свог живота.

Док не дође тај тренутак, Катарина не губи време. Труди се да напредује, да се развија, образује и да ради све што јој прија. Глуму је дипломирала 2010, а 2012. пријављује се на конкурс на ТВ Хепи. Тада је била у трећем месецу трудноће. Свима се допало како ради, тако да је до порођаја била пред камерама. Примљена је у стални радни однос. Паузирала годину дана и, само што се вратила на посао, поново остаје у другом стању и опет новогодишњу емисију снима са стомаком до зуба, па су сви рекли како Хепи репризира новогодишњи програм. Шест пуних година је била верна овој телевизији и у једном тренутку је дошло до засићења, нарочито у периоду када је радила све, и вести, и јутарњи програм, забавне емисије и ријалитије… Без икаквих даљих планова, прекинула је сарадњу споразумно, са жељом да се заиста одмори. Неко време је путовала и уживала, а затим, по позиву „Телеграфа”, започела сарадњу са овом медијском кућом за коју и данас повремено ради.

Највише воли да ради „живе” емисије. Импровизација јој је увек била јача страна, тако да је позив да се врати на ТВ Хепи прихватила без пуно размишљања. Искрено нам се поверава да је кључ успеха сарадње с Миломиром Марићем у томе што се никада не труди да га прати или да се с њим такмичи. Њена улога је, објашњава, да га враћа у реалност када се занесе.

– Не покушавам да будем паметнија нити информисанија јер то је немогуће. Ја учим од њега, и представник сам грађана у студију. Потпуно сам аполитична и често се не разумем у теме о којима се прича, али ме није срамота да питам када ми нешто није јасно. Пита мене једном Марић усред емисије:„Да ли ти Корша уопште знаш ко је Харадинај?” Кажем: „Не знам!” А он мени на то: „Благо теби!” Такав је наш однос. У почетку сам га питала – шта то треба да прочитам, коју литературу да бих могла да га пратим, на шта ми је он рекао: „Само треба да читаш дневне вести.” Ако бих покушала да будем Марић, требало би да студирам једно четири факултета – мало у шали, а мало у збиљи одговара и наставља:

– Гледаоци нас воле јер се не фолирамо, спонтани смо. Такође, никада ме не цензурише. Има поверења у мене и то ми је највећа похвала. То што ћу сутра моћи самостално да водим разговор с било којим саговорником, то ће бити само захваљујући Марићу и његовој школи.

Њеног супруга Данијела сви знамо из серије „Истине и лажи”. То је љубав из младалачких дана, упознали су се на академији.

– Професор нам је одмах на почетку рекао да не жели парове на класи, због лоших искустава из претходних генерација. Био је изричит. После месец дана, Данијел и ја смо започели везу и, будући да смо убрзо почели да живимо заједно, одлучили смо да то и саопштимо професору. Он је рекао да је то у реду, пошто није приметио, али смо били под будним оком. Након академије, професор нам је на венчању саопштио: „Човек се учи док је жив и више никада нећу рећи да везе на класи нису дозвољене јер сте ви пример да је то могуће.”

Катарина и Данијел су осам година у браку и имају двоје деце, Антона и Леду. Академија и заједничко школовање им је помогло да се, кроз самоспознају, добро упознају и ево већ 13 година се неизмерно воле.

– Будући да смо дуго заједно, имали смо периоде када смо се виђали само по кафићима у току дана јер смо се код куће мимоилазили. На пример, док је он спремао представу у Позоришту на Теразијама преко дана, ја сам имала пробе у „Бухи” увече. Два месеца се уопште нисмо виђали. Мој тата уме да каже: „Вама не треба кућа, већ черга.” Такав је посао. Ми смо се навикли. Има бурних периода, а има и мирних дана.

Немају беби-сервис. Катаринини родитељи живе у Ваљеву, а Данијелова мама ради тако да је сва организација на њима због чега су веома поносни. Недеља је њихов дан, а недељни доручак ритуал. Деси се понекад да децу одведу код баке и деке, а да отпутују за своју душу.

– Данијел и ја много причамо. Не бих знала како бих била у браку са особом из неке друге професије. Одлично се разумемо. Људи су љубоморни, сујетни и сумњају само онда када су несигурни у себе и своје поступке. У нашем браку тога нема – у миру и уз осмех завршава овај разговор.