• Gradovi

    Грчка и даље најзадуженија у Европској унији

    –Грчка је и даље највећи дужник у Европској унији са обавезама тешким 334,5 милијарди евра, што чини 181,1 одсто њеног бруто друштвеног производа. Мере штедње нису смањиле дуг, привреда се тешко и споро опоравља, број незапослених је и даље забрињавајући, док премијер Алексис Ципрас тврди да је земља на правом путу и са добром перспективом.

    У Пекингу, где се на економском форуму срео са кинеским председником Си Ђинпингом како би поспешио отварање те економске перспективе, грчки премијер је потписао трогодишњи меморандум о билатералној сарадњи у кључним секторима, од енергетске области, преко транспорта и телекомуникација, до финансија. На Ципрасу је, међутим, било и да објасни бирократске препреке које коче даљи инвестиције кинеског „Коска” у развој луке Пиреј.

    На стратешко партнерство Атине и Пекинга, које Кини преко грчких лука, посебно Пиреја, отвара транспортни пут према Западној Европи, пала је сенка после несугласица око изградње путничке луке и хотела, што кочи Централни археолошки савет. Кина је чак најавила могућност да се окрене италијанским лукама, али за сада се ситуација смирила.

    Упркос напорима Ципрасове владе, агенција Блумберг тврди да је грчка привреда једна од „најнесрећнијих на свету”. На листи „несрећника” Грчка је на петом месту од једанаест земаља које су се на њој нашле. Испред ње су, према Блумбергу, Венецуела и Аргентина, али и Турска, која је током прошле године имала низ економских проблема. Узроци су, процењује ова агенција, „интензивни привредни стрес, скромни резултати у контроли цена и повратка људи на радна места” насупрот „ниској инфлацији и незапослености”, које доприносе да се људи осећају добро.

    Грци, рецимо, само социјалним фондовима дугују 35 милијарди евра, што је 20 процената БДП-а. Толики је дуг 1,4 милиона радника, упослених у самосталним професијама и пољопривредника.

    Премијер Ципрас, без обзира на тешку ситуацију у којој живи велики број Грка, сматра да су видљиви резултати који су постигнути у четири године владавине Сиризе и каже да неће дозволити да их било ко, мислећи пре свега на опозицију, доводи у питање. У свом говору, премијер је подвукао да је само на програм социјалне заштите потрошено три милијарде евра, да се храбро ушло у велику реформу одрживости и праведности система осигурања, да је одбијен захтев поверилаца за смањење пензија и да је чак уследило њихово повећање. Ципрас подсећа на то да је повећан минимални лични доходак, незапосленост је смањена за девет одсто, остварен је и мањи привредни раст, влада се изборила за стране инвестиције и излазак из програма стране кредитне помоћи. Премијер каже да „Грчка данас више није у банкроту, није под притисцима ММФ-а, иде самосталним путем”.

    Не помињући огроман спољни дуг, Ципрас опомиње сународнике и политичке противнике на то да је његова влада „преузела земљу са четири милиона људи који су живели испод границе сиромаштва, са 15 милиона незапослених, са 65 милијарди кредита и мерама штедње, са празним фондовима”.

    У интервјуу „Фајненшел тајмсу”, Ципрас је поручио да намерава да на изборе иде у октобру, на крају мандата, дакле онда када економски резултати буду још видљивији а грађани у бољој прилици да сами направе поређење између дубоке кризе, укупног стања у коме се земља налазила 2015, када је Сириза преузела власт, и Грчке данас.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com