Никада није било више телевизијских програма – а мање емисија. Ево како: да није Вести на ТВ Б92 које су уметнуте између серија и филмова гледалац не би био сигуран да ли је на фреквенцији домаће телевизије. А серије „Два и по мушкарца” и „Штребери” као да имају на хиљаде епизода јер се нон-стоп врте на овом програму. Онај од алкохола и дрога ошашављени Чарли Шин да којим случајем дође у Србију и лати се даљинског управљача не би знао ни колико је сезона снимио, ни када су га сценаристи „убили”, ни када је главни лик он а када Ештон Кучер…. Срећом па овај глумац има већих брига.
Условно речено, нема емисија али зато има једних те истих познатих лица распоређених у више термина. Жика Николић се вратио на само четири сата програма уживо али док је трајао шоу „Ја могу све” било га је и по осам сати недељно… Андрија Милошевић је свако вече у чак два термина на ТВ Првој: у серији „Андрија и Анђелка” али и на ТВ Б92 у серији „Певај, брате”. Три термина дневно, а тек што је завршена „Аудиција” на Пинку у којој је био један од чланова жирија. Слично је и са Миланом Калинићем, који води емисију „Пинкове звезде”( премијера плус реприза), а који је део глумачке екипе домаће серије „Певај, брате”. Огњен Амиџић има свој „Амиџи шоу” али однедавно води и емисију „Друштвена мрежа” а да ли ће и Фарму 7, остаје да видимо. Сва ова ТВ лица имају сасвим лепу „километражу” чак и ако им не рачунамо гостовања на пример код Сање Маринковић.
Али, руку на срце, нико од њих није ни принети Миломиру Марићу са Хепи телевизије, који као да у „Паровима” проводи исто онолико времена колико и учесници тог ријалитија. Марић је апсолутни победник у боравку пред камерама а минутажу односно сатницу је немогуће израчунати. Верујем да се мери у месецима!
Емисија „Слагалица” традиционално има велику гледаност и заиста је омиљена код публике свих генерација – што није чудо, јер свако ко прати телевизијски програм, хтео – не хтео, мора да се претвори у пасионираног енигмату. Како иначе докучити када и зашто се у шеми најављени филм замењује неким сасвим другим, а да за то нема ниједног рационалног разлога као што би биле ванредне емисије или преноси спортских догађаја. Само тако – „пуф”. Тражити разлоге од уредника или надлежних служби телевизија је Сизифов посао који се заврши тако што или останете без одговора или се каже да „најављени филм није имао превод“. А пре тога се већ вртео на овдашњим телевизијама.
ТВ Прва је бомбастично најављивала „Дневник љубави” као најгледанију турску серију и онда без објашњења, у термину од 19 сати, почела да емитује „Породичне приче”, ТВ формат који је претрпео бројне критике на рачун квалитета а још више због тога што доводи у забуну један број гледалаца који су убеђени да прате стварне ситуације а не играну форму за чије снимање се уместо школованих глумаца, користе статисти и натуршчици који добијају мање хонораре…
У наредни понедељак и уторак, поводом Дана државности биће емитоване словима и бројем две (2) епизоде серије „Вук Караџић”! Зашто не читава серија која, узгред буди речено, одавно није репризирана а по квалитету и ауторској и глумачкој екипи то заслужује, остављамо љубитељима енигматике да одгонетну.
