Нисам променио мишљење у вези са могућим отварањем поглавља 23 и 24 у току холандског председавања Саветом Европске уније, каже за „Политику” Ханк ван ден Дол, амбасадор Холандије у Београду, подсећајући да је и раније изјавио да је то могуће до краја јуна, до када је његова земља на челу ЕУ. Одговарајући на наше питање како коментарише захтеве који ових дана стижу из Хрватске у вези са поглављем 23, он истиче да није на њему да коментарише позиције појединачних земаља чланица ЕУ, али да они као председавајући стално раде са свим земљама чланицама како би се достигао консензус. „Нема потребе да се медији обавештавају о сваком кораку у том процесу или, како ми на холандском кажемо: не дирај кокошку која лежи на јајима”, рекао је холандски амбасадор, уз опаску да је потребно да се сложи свих 28 земаља како би се донела одлука о отварању поглавља.
Да најновији притисци из Хрватске највероватније неће имати негативних последица по европску интеграцију Србије, сведочи и став француске амбасадорке Кристин Моро, која за наш лист каже да је њена земља већ дала пристанак да се отвори поглавље 23.
Даљој евроинтеграцији Београда подршка је јуче стигла и од Вашингтона. У разговору са српским премијером, амбасадор САД Кајл Скот пренео је да је добио инструкције америчке администрације да настави да снажно подржава Србију у том процесу. Скот, који се управо вратио из Вашингтона, Вучићу је пренео америчко виђење предстојећих избора и очекивања да будућа Влада Србије настави са спровођењем реформи неопходних за достизање критеријума за чланство у ЕУ. Како је саопштено из Владе Србије, премијер Вучић и амерички дипломата су током разговора размотрили регионална и друга међународна питања, укључујући пресудну улогу Србије у промовисању регионалне стабилности и бољих односа у региону Западног Балкана.
Кристин Моро каже да је Француска већ дала пристанак да се отвори поглавље 23, а амерички амбасадор Кајл Скот је јуче Александру Вучићу пренео поруку да ће Вашингтон снажно подржати Србију у евроинтеграцијама
Вучић ће се данас срести и са председником Одбора за односе са ЕУ у немачком Бундестагу Гинтером Крихбаумом, што ће бити још једна прилика да се покрене питање хрватских услова за поглавље 23, које је пре неколико дана саопштило хрватско министарство спољних послова. Загреб тражи од Београда да поштује мањинска права, сарађује с Хагом и реформише правосуђе, што укључује укидање надлежности за процесуирање ратних злочина на подручју бивше Југославије.
Не спорећи да Загреб има могућности да блокира европске интеграције Србије, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже да то не би била добра порука. Ствар је, како је објаснила, у процедуралном смислу таква да је Хрватска једина држава која није дала сагласност извештај о испуњености мерила за отварање поглавља.
Захтеви који сада Србији стижу из Хрватске у суштини нису ништа ново. Наиме, још у фебруару прошле године, посланици хрватске деснице у Европском парламенту предлагали су амандмане на резолуцију о Србији који су садржали низ захтева из домена билатералних односа, а посебно се инсистирало на томе да се од Београда тражи да одустане од закона који му даје право да Хрватима суди за ратне злочине почињене у Хрватској. У позадини оваквих иступа хрватских десничара у ЕП био је случај Вељка Марића, хрватског држављанина који је у Београду због ратног злочина почињеног над Србима осуђен на 12 година затвора. Иако хрватски захтеви нису прошли у ЕП, Марић је ипак касније, у јуну прошле године, предат Хрватској.
Подсећајући да је Хрватска већ, како је рекао, покушавала да уради неке ствари које тешко да би се радиле у добросуседским односима, попут затварања граница и покушаја увођења економског ембарга Србији, министар за рад Александар Вулин је јуче оценио да, будући да Хрватска то није успела тада, рачуна да „неће успети ни овај пут”.
Професор Факултета политички наука и некадашњи амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић сматра да би Србија у овој ситуацији требало да се обрати институцијама Европске уније, првенствено Федерики Могерини, високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност, и Доналду Туску, председнику Европског савета.
Владимир Трапара: Питање да ли би Хрватска могла Србију да самостално блокира да нема зелено светло неких моћнијих чланица ЕУ. Тај став би, како каже, могла и да промени до јуна уколико те земље на њу изврше притисак
Поводом неких спекулација у јавности да се иза хрватских захтева крију неке моћније земље, он каже да Берлин, рецимо, нема разлога да на тај начин притиска Србију у овом часу.
„Немачка је јако задовољна оним што Србија ради и то се види по низу ствари, њихових изјава и поступака. Хрватска то ради зато што мисли да је последњи тренутак када може то да користи као неку врсту притиска да добије нека решења до којих јој је јако стало”, каже он и подсећа да и сама Хрватска зна како је то када се у билатералним односима појави питање европских интеграција као што је то било у њеном случају са Словенијом.
Висковић, међутим, подсећа да су Србија и Црна Гора 2004. потписале са Хрватском споразум о заштити српске и црногорске мањине у Хрватској, односно хрватске у Србији и Црној Гори, додајући да је он са наше стране лоше испреговаран. Према овом споразуму, хрватска мањина у Србији има иста права на представнике у представничким телима као и српска у Хрватској, то јест загарантован број места у парламенту, иако је број припадника једне и друге мањине битно различит.
Он подсећа да ЕУ има изричит став да се билатерална питања не смеју појавити као услов за интеграције и да су хрватски званичници у више наврата то нагласили, те да је и Сабора донео резолуцију у којој се то наводи.
На питање зашто Хрвати не користе „природни праг” за улазак у српски парламент, већ на изборе иду са другим партијама, Јосип Јуратовић, посланик Социјалдемократске партије у Бундестагу, каже за „Политику” да је Хрватима готово немогуће проћи природни праг јер са својих 57.900 људи чине 0,81 одсто становништва.
„То би, истини за вољу, и Србима у Хрватској било тешко проћи, иако чине 4,4 одсто друштва. Зато се Хрватска са правом одлучила да се гарантују посланичка места за мањине”, каже овај Хрват, једини човек у немачком парламенту с простора бивше Југославије, додајући да би уважавање права Хрвата као националне мањине много допринело успостављању поверења између Хрватске и Србије.
Иво Висковић: Због условљавања Хрватске, Србија би требало да се обрати Федерики Могерини, високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност, и Доналду Туску, председнику Европског савета
Сарадник Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара сматра да је питање да ли би Хрватска могла Србију самостално да блокира да нема зелено светло неких моћнијих чланица ЕУ. Тај став би, како каже, могла и да промени до јуна уколико те земље на њу изврше притисак, због чега се, према његовом мишљењу, не треба много обазирати на оно што каже Загреб.
„У Хрватској је стандардно непријатељски однос према Србији и Србима јако добар за унутрашње политичке борбе, тако да и најновије изјаве треба сагледати у том светлу”, оцењује Трапара.
Директор Центра за регионализам Александар Попов не мисли да неко стоји иза хрватских захтева. Хрватска нам сада испоставља неке рачуне, због чега смо, сматра он, и ми сами криви, јер многа отворена питања између наших земаља нисмо решавали онда када је био моменат да се она реше.
