Од нашег сталног дописника

Бањалука – Хрватски народни сабор (ХНС) – невладина организација која окупља све политичке представнике Хрвата из БиХ – усвојио је у суботу декларацију у којој је једна одредба посебно засметала бошњачким политичким лидерима и организацијама. У тексту декларације позива се на измене Устава БиХ и уређење у складу с начелима „федерализма”, како је то сугерисао и Европски парламент, али је највећу прашину подигао пасус у ком се „одбацују квалификације Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату које се неосновано и неправедно приписују Републици Хрватској, Хрватској Републици Херцег-Босни и Хрватском већу одбране”. Та, како наводе, „злонамерна квалификација” се користи за „покушај остварења ратних циљева једне од страна у рату у БиХ”.

У тим реченицама документа који истовремено позива на преуређење БиХ – која је окарактерисана као „неостварена држава”, у Сарајеву читају као „антибосански чин у правцу територијалне аутономије Хрвата, поделом БиХ”. Наиме, ХНС-у је постојеће стање неприхватљиво за Хрвате у БиХ, а да би се то побољшало „потребна је нова рационалнија административно-територијална организација земље”. Критикују се одлуке високог представника којима је „доведена у питање дејтонска БиХ” и права Хрвата. Члан Председништва БиХ из хрватског народа, Жељко Комшић, у изјави за Радио Сарајево је рекао да захтеви за преуређење нису једина спорна ствар која се десила на „парасабору трећег ентитета” и навео: „Одбацивање пресуда Трибунала у Хагу је још проблематичније”. Реч је о пресуди у случају „Прлић и остали”. За Изетбеговићеву СДА то је доказ „насртаја на истину о агресији на БиХ, увреду жртава удруженог злочиначког подухвата и покушај да се ревидира историја”. У истом саопштењу Изетбеговићева партија пребацује представницима ХНС-а што су 9. јануара присуствовали прослави Дана РС у Бањалуци, што у СДА виде као „нарушавање владавине права”.

Нешто раније, након избора Жељка Комшића у Председништво БиХ и уверења да је то урађено инжењерингом и „мајоризацијом”, сабор Хрватске у Загребу усвојио је у децембру декларацију у којој је затражио уставне промене у БиХ, што су у Сарајеву видели као уплитање у питања суседне државе. У образложењу декларације Хрватског сабора, између осталог, подсећа се на Вашингтонски споразум из марта 1994. у оквиру ког су Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписали споразум о конфедералним везама између муслиманско-хрватске федерације и Хрватске. Вашингтонским споразумом који је претходница дејтонском, Хрвати су пристали на укидање Херцег Босне и улазак у муслиманско-хрватску федерацију, садашњу Федерацију БиХ.