Одобрење да се у случају потребе ставе снаге Војске Србије у пуну приправност значи да би један број војника био размештен у одређеном појасу са одређеним задацима, како би заштитили границу од илегалних прелазака и осигурали безбедност грађана, изјавио је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и нагласио да то још увек није потребно.
„Не можемо, кад видимо гомилање људи у Грчкој, да чекамо моменат да се рецимо пробије грчко-македонска граница и да десетине хиљада људи похрле ка Србији и да се онда сетимо. Ми смо спремни”, поручио је Стефановић и подвукао да ће бити очувана безбедност и стабилност. „Ниједан крупнији проблем нисмо имали, нити ћемо га имати”, рекао је Стефановић и најавио да ће у уторак у Београду бити одржан оперативни састанак, на којем ће се окупити директори полиције Грчке, земаља са балканске руте, Немачке, Холандије, и сви који су важни у процесу.
Србија је, навео је министар, добила званично обавештење од хрватске полиције да Словенија и Хрватска неће примати више од 500 миграната дневно. „Претходне вечери добили смо обавештење од хрватске полиције, које су они добили од словеначке полиције, да се од данас примењује нови режим и да Словенија и Хрватска неће примати више од 500 људи дневно, и то је најновија измена”, рекао је Стефановић.
Према његовим речима, у Србији се тренутно налази нешто мање од 2.000 људи, од којих је један мали део затражио азил, у последњих неколико дана само њих 38. „И они који су раније тражили азил урадили су то да би остали неколико дана и одморили се, како би наставили даље, они тиме само купују време”, рекао је Стефановић и додао да они не желе да остану у Србији, Хрватској или Македонији, већ им је циљ нека од земаља западне Европе, али је кључно питање да ли те државе желе да их приме или не.
„Ситуација се погоршала у претходних неколико месеци. Имали смо зиму, када је било затишје, када смо могли интензивније да решавамо, али нисмо, зато што не постоји јединствено решење. Европске земље имају различито виђење, од оних које не желе да виде ниједног мигранта на својој територији, до оних које су поднели највећи терет”, рекао је Стефановић.
Од почетка године кроз Србију је прошло око 96.000 миграната, а у фебруару је примећен мањи број улазака у земљу, речено је на седници скупштинског Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва. Саветница министра за рад Драгана Савић рекла је да је дошло до промене ситуације са мигрантима због промене политике земаља ЕУ, које су ограничиле број улазака на своју територију, што је довело и до промене политике дуж целе мигрантске руте. „И даље ћемо се понашати хумано, али не можемо да будемо сабирни центар за све оне којима је забрањено даље кретање”, рекла је Савићева.
Шеф УНХЦР у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је да је мањи број улазака миграната у Србију био уочен и пре примене рестриктивних мера, додајући да се сваки дан уводе нови критеријуми, што као резултат има повећање броја људи који су заточени у Србији и на другим деловима руте. Високи комесар УН за људска права Зеид Рад ел Хусеин изразио је забринутост у вези са безбедносним мерама које су усвојили челници полиција пет европских земаља 18. фебруара, што укључује и Аустрију, Словенију, Хрватску, Србију и Македонију.
