На углу улица Интернационалних бригада и Моравске, 16. новембра, са леђа су ми пришла тројица младића и отели ми ташну са свим документима, новцем, кључевима, телефоном. Потрчала сам за њима и викала: „Вратите ми документа, молим вас!” Али узалуд. Отишла сам сва очајна до пријатеља, угао Браничевске и Интернационалних бригада и узела новац за такси, да бих отишла до куће, јер комшије имају кључ од мог стана.
Таксија није било нигде. Тада је на прелазу стао младић у колима, кога сам замолила да ме повезе до прве такси станице или таксија. Нажалост, нисмо могли да нађемо такси. Младић је прво морао да оде до мењачнице, а затим и купи бензин. У међувремену, нудио ми је новац за такси. С обзиром на то да није било таксија, одвезао ме је до куће. Нисам га питала како се зове, нити запамтила марку кола. Само знам да има 24 године, да је завршио факултет и да станује у Шуматовачкој.
Гордана Радовић, Београд
