Од овог лета сезонским пословима, попут брања воћа, моћи ће да се баве и пензионери, а да им због уплаћеног новца за овај рад не буде ни умањена, ни обустављена исплата пензија. Право да раде имају пензионери из категорије запослених, као и они који примају породичну пензију. С тим што ће ови други моћи да се прихвате новог посла само под условом да им је накнада, коју добијају по основу сезонских послова на месечном нивоу, нижа од најниже основице осигурање запослених важеће у моменту уплате доприноса, наводе у ПИО фонду.
Уколико би, међутим, инвалидски пензионер био радно ангажован према Закону о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, и по том основу за њега настане обавеза уплате доприноса за ПИО, пензијски фонд може да покрене поступак поновне оцене инвалидности.
За разлику од њих, примаоци новчане социјалне помоћи могу да раде као сезонски радници, јер накнада нема утицаја на остваривање и коришћење права на новчану социјалну помоћ.
Иначе, овим законом, који је почео да се примењује од јануара ове године, први пут се омогућава сезонским радницима у одређеним делатностима уплата стажа и плаћање пореза и доприноса. То се односи на сезонце који раде у шумарству, пољопривреди и рибарству. Циљ доношења закона био је да се послодавцима олакша ангажовање радника на сезонским пословима, а да они за тај рад имају сва права која из ове врсте ангажовања проистичу.
Пријава радника може да се обавља свакодневно, с тим што се радници могу пријавити и на дужи временски рок. Подаци о раднику аутоматски се прослеђују Централном регистру за обавезно социјално осигурање на дневном нивоу што радницима омогућава да остваре право на здравствено осигурање као и на пензијско и инвалидско за сваки дан радног ангажовања.
Сваки радник може увидом на портал да провери да ли је пријављен, а послодавац га може ангажовати највише за 120 дана у току једне године.
Сезонски радник не мора да долази у Фонд ПИО за упис стажа.
Пошто се ангажовање на сезонским пословима сматра радом ван радног односа, на њима могу бити ангажовани и запослени у складу са Законом о раду, осим ако су на боловању или примају накнаду за време привремене незапослености. Они се током рада на сезонским пословима не бришу из евиденције незапослених те им се не обуставља ни исплата накнаде.
Радник има право на накнаду која не може бити нижа од минималне цене рада што је за ову годину 155,30 динара нето по радном часу. С тим што се накнада обрачунава без припадајућих доприноса и пореза, а послодавац с радником договара цену његовог ангажовања коју је дужан да му исплати како су се договорили дневно, недељно или месечно.
