Крагујевац – Још је Србија видала ране задобијена у два крвава устанка против Турака, када је кнез Милош Обреновић решио да у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије, донесе први српски устав и оснује прво српско професионално позориште. Било је то 15. фебруара 1835. године. И данас је енигма како је неписмени коџа Милош, из мале Србије, из шумовите Шумадије, из скрајнутог Крагујевца, видео да са светом треба сарађивати, да у свет треба приступити и пратити његове савремене токове.
Тек, свечаној церемонији, уприличеној поводом изгласавања Сретењског устава, чији је аутор Димитрије Давидовић, присуствовали су и званичници моћних страних сила, који су потом могли да погледају и прву представу Књажевско-сербског театра „Фернандо и Јарика”, у инсценацији Јоакима Вујића. Био је то први велики државотворни корак мале кнежевине, чији се господар није плашио да окупљене народне посланике и знатижељнике, српске сељаке, суочи са европском уметношћу и културом. „Фернандо и Јарика” дело је у 19. веку познатог аустријског писца Карла Екартсхаузена.
И овог 15. фебруара, 2016, Србија се сећа и слави Дан државности, а крагујевачки Књажевско-српски театар пуни 181 годину. Много је воде протекло Лепеницом од Милошевог времена, па је ред да
данашње генерације политичара, правника и свих других јавних делатника подсетимо на речи „неписменог” српског господара које су изговорене на пољани поред старе (Милошеве) цркве, пред 2.400 народних посланика и око 10.000 окупљених знатижељника, тог 15. фебруара (другог фебруара по старом календару) 1835.
О Сретењском уставу кнез Милош Обреновић овако је, пред званицама и народом, беседио: „Из њега ћете видети да су општенародна права који ће сваки Србин уживати, пространо, и онако описана и разграната како ји само човечанство предписује. У њему ћете наћи да је личност сваког Србина слободна, и да је сваки Србин господар свога имања.”
Први српски устав имао је 14 глава и свега 142 члана. Њиме је установљена подела власти на законодавну, извршну и судску. Био је један од најлибералнијих устава у Европи тог времена, преузимајући тековине највишег правног акта Белгије, те Француске буржоаске револуције и из ње проистекле Декларације о правима човека и грађанина.
Сретењским уставом су утврђена начела неприкосновености личности, независности судства и права на законито суђење, слободе кретања и настањивања, неповредивости стана, права на избор занимања, као и равноправности грађана, без обзира на веру и националност. Идеали којима Србија и данас тежи.
На свој 181. рођендан, Књажевско-српски театар, који је доскоро носио име по Јоакиму Вујићу, извешће представу „У ствари, театар”. Аутор ове дуодраме је Драгана Бошковић, режирала ју је Андреа Лазић, а играју првакиња драме крагујевачког КСТ-а Нада Јуришић, овогодишња добитници Статуете Јоаким Вујић, и њена колегиница из ансамбла Јасмина Димитријевић, добитница Годишње награде Театра.
„У ствари, театар” је представа о представи, о томе како настаје један позоришни комад који је, по природи ствари, колико сличан, исто толико и далеко од стварности у којој живимо.
У Крагујевцу ћемо се, дакле, и овог 15. фебруара присетити своје државотворне и културне историје. Обележавању Дана државности присуствоваће премијер Александар Вучић, који ће, како саопштава информативна служба града, у старом скупштинском здању, подигнутом 1859, одржати беседу.
