Ово је питање које је дневни лист „Политика” поставио у уторак, 5. фебруара, поводом коментара који су се појавили након што је познати уметник Мики Манојловић дао интервју за „Дојче веле”. Одговор на ово питање је једноставан: Наравно да има неприкосновено право! Има и обавезу да ставове износи на основу чињеница.
Мики Манојловић изнео је свој став о актуелним протестима у Србији, својим колегама, опозицији, Демократској странци. „Демократе, кад су дошле на власт, донеле су законе који су уништили позориште. Они су ишли на тржишну културу, али то не иде тако у тако сиромашној земљи.
Однос према култури одредио је њихов каснији пораз. Демократе не воле кад чују такву критику, али то је тако.”
То није тако!
Демократска странка била је на власти од јануара 2001. до децембра 2003. године.
У том периоду ниједан закон који би угрозио културу није донет, ни из области културе, ни из других области. Исто важи и за период од маја 2007. до маја 2008. године, када је на власти била коалициона влада ДСС-а и ДС-а.
Демократска странка је са коалиционим партнерима јула 2008. формирала владу, која је трајала до јула 2012. године. У том периоду донети су: Закон о култури, три закона из библиотечке делатности, Закон о задужбинама и фондацијама, Закон о кинематографији, Закон о ауторским и сродним правима. Значајних примедби на те законе није било. Из других области није донет ниједан закон који је наудио култури.
Јула 2012. године формирана је влада СНС-а са коалиционим партнерима. Та коалиција је скоро седам година на власти. Од тада је усвојено више закона који су директно нанели штету култури. ДС им се оштро супротстављао.
На почетку мандата ове власти било је и неког разумевања, па је тако, на пример, усвојен амандман ДС-а захваљујући коме установе културе нису приморане да сопствени приход уплаћују у буџет, амандман у корист кинематографије. Онда је власт почела да одбацује сваки предлог опозиције.
Закони који угрожавају делатност културе, не само позоришта, донети су:
– 2013. године: Закон о јавним набавкама, који је обесмислио ангажовање уметника, набавку књига за библиотеке, ревитализацију културног наслеђа, третман уметничких дела
– 2013. године: Закон о забрани запошљавања, на основу кога је и установама културе онемогућено да ангажује нове људе
– 2014. године: Закон о социјалном осигурању, који је довео у безизлазан положај самосталне уметнике, супротно одредбама Закона о култури из 2009.
– 2014. године: Закон о раду, који, осим што је угрозио све раднике, није признао ангажовање уметника по ауторском уговору као облик запошљавања и тако их „спасао тендера”
– 2014. године: Закон о радиодифузији, којим су поништене одредбе Закона о кинематографији из 2011. по којима је део прихода РАТЕЛ-а и РРА (данас РЕМ) требало да буде усмерен за кинематографију
– 2014. године: Закон о планирању и изградњи, који је умањио права Завода за заштиту споменика културе приликом обнове објеката под заштитом
– 2016. године: Изменама Закона о култури прописане су конфузне, неприменљиве одредбе, као нпр: „Међународну сарадњу могу да обављају само установе које су за то регистроване” и десетине сличних небулоза
Донети су и други закони, навела сам најважније. Свим овим законима Демократска странка се у Скупштини Србије жестоко супротстављала, ја сам о сваком од њих писала у новинама, подробно говорила на скупу који је 2016. одржан у Српској академији наука и уметности.
Том приликом је и актуелни министар културе потврдио да ови закони представљају проблем за културу и да ће се потрудити да предложи њихове измене. Не знам да ли се трудио, измена није било.
Манојловићу је небитно за време чије је власти обновљена већина београдских позоришта, а сва снабдевена савременом опремом, као и све друге установе културе. Ваљда је то доказ „тржишне оријентације ДС-а”.
Још неки докази:
Републички буџет за културу достигао је свој историјски минимум доласком СНС-а на власт, тј. у време министра Братислава Петковића: 0,5 одсто у односу на укупан буџет републике. Последњих година је око 0,6 процената. Буџет града Београда за културу у време ДС-а, „ кад су дошли на власт”, био је између пет и седам одсто. Последњих година је око три процента.
Да ли су доказ „тржишне оријентације” ДС-а следећи подаци: За програме десет београдских позоришта из буџета је 2004. издвојено укупно око 120 милиона динара, а 2005. и 2006. око 200 милиона . За истих тих десет позоришта у 2018. години је, после знатних повећања, издвојено око 124 милиона динара.
Да се не бавимо курсом евра, трошковима живота пре 14 година и данас. (СНС је у Београду на власти од 2013. године.)
Подаци су из докумената које је усвојила Скупштина града.
Манојловић у интервјуу говори и о својим колегама, за које каже да међу њима има „и интелигентних”. Претпостављам да је себе сместио иза овога „и”. Верујем да интелигентни људи, пре него што изнесу своје ставове, треба да провере чињенице.
* Чланица Демократске странке
