Последња вест из Брисела ни најмање не иде у прилог промоцији интернет трговине, јер анализе показују да чак 60 одсто веб-сајтова крши европске прописе о заштити потрошача.
Према саопштењу Европске комисије, од укупно 560 сајтова који су били под лупом истраживача више од половине је на неки начин обмањивало купце.
Извештаје су доставила национална тела за заштиту потрошача из земаља чланица Европске уније, а неправилности се претежно односе на презентовање цена и посебних понуда, објављено је на званичном сајту Комисије.
– Куповина на интернету отвара многе могућности за потрошаче. Међутим, на више од половине интернет страница пронађене су неправилности, пре свега у погледу начина оглашавања цена и попуста – наводи Вера Јурова, европска комесарка за правосуђе, заштиту потрошача и равноправност полова. Додаје да се то мора спречити, јер доводи у заблуду потрошаче који на крају плате вишу цену него што су намеравали, преноси Танјуг.
– Запрепашћена сам великим бројем веб-сајтова на којима су уочени ови проблеми, за које се надам да су ненамерни. Онлајн трговци морају у потпуности да поштују прописе ЕУ о заштити потрошача. Национална тела за заштиту потрошача ће, уз помоћ комисије, предузети потребне мере за заустављање таквих непоштених пословних пракси – поручила је Јурова.
Регулатори за заштиту потрошача сумњају да код више од 31 одсто веб-сајтова који нуде попусте, специјалне понуде нису истините или сматрају да је снижена цена нејасно израчуната. На 211 интернет страница крајња цена при плаћању била је виша од почетне понуђене цене, а 39 одсто онлајн трговаца није пружило на сајту одговарајуће информације о додатним неизбежним трошковима испоруке, методама плаћања, накнадама за резервације и другим сличним доплатама.
По закону ЕУ о заштити потрошача трговци морају да прикажу цене са свим обавезним трошковима, а ако ти трошкови не могу унапред да се израчунају, онда мора јасно да се предочи купцима да они постоје.
Истраживање је, такође, показало да на 59 одсто од 560 прегледаних интернет сајтова трговци нису обезбедили линк за лак приступ европској платформи за решавање онлајн спорова (ОДР), што је такође обавезно према законодавству ЕУ. Платформа ОДР омогућава потрошачима и трговцима да реше спорове без одласка на суд.
На готово 30 одсто веб-сајтова су утврђене неправилности у навођењу информација о праву потрошача на одустајање од куповине. Према закону ЕУ, потрошачи при куповини на интернету морају јасно да буду обавештени о свом праву на одустајање.
Да је слично истраживање рађено и у Србији вероватно је да би резултати били још алармантнији. Осим што је велики део интернет трговине у сивој зони, ни званични онлајн трговци не чине много да купце информишу о њиховим правима. Према домаћим прописима, интернет продаја сврстава се у „куповину на даљину”, што значи да потрошач има право да у року од 14 дана одустане од куповине из било ког разлога и захтева да му новац буде враћен.
Такође, постоји могућност да купац (када је то договорио продавац, односно пошиљалац са оператером) при пријему робе отвори пошиљку у присуству поштара. Ако није добио оно што је поручио има право да робу не преузме и врати је трговцу.
У Србији више око 1,6 милиона људи купује онлајн, показују подаци за 2017, а електронска трговина у последњих пет година бележи стални раст. Из министарства трговине често апелују на грађане да пре него што наруче робу путем неког портала, информишу и провере да ли је трговац регистрован у Србији или је реч о страним платформама. Велика је разлика у законском смислу у остваривању права. Они који купују од трговца регистрованих у Србији могу да очекују да ће бити заштићена. Међутим, када робу наручују преко онлајн платформи које нису регистроване, онда је реч о преварама, па им једино преостаје да случај пријаве МУП-у, пре свега Одељењу за високотехнлошки криминал.