О правном аспекту злоупотребе интернета и насиља на интернету обавили смо разговор с Драганом Милетићем, адвокатом из Параћина с искуством у раду на предметима повезаним с оним што је изречено на интернету.
„Моја искуства у судским поступцима, било како повезаним с интернетом, односе се на две врсте поступака. Заступао сам учеснике у кривичним поступцима покренутим по приватној тужби због кривичног дела увреде, а заступао сам и странке у парничним поступцима за накнаду штете због изречене увреде. Таквих поступака, и кривичних и парничних, а покренутих због увреде изречене на интернету, није мало.“, каже Драган Милетић.
„Уколико је увреда изречена у средствима јавног информисања, а изречена је против јавне личности, поступак се води пред Вишим судом у Београду, а не мали број поступака се води управо против новинара односно уредника медија као јединим надлежним судом.“
„Остали поступци због увреде на интернету се воде пред основним судовима, а према месту у коме живи онај ко је изрекао увреду. Најчешће се јављају увреде изречене преко Фејсбука и других друштвених мрежа, а у поступку се цене материјални докази и околности у вези с изреченом увредом, наводним починиоцем и, наравно, увређеним.“
„У вези с наведеним, треба обратити пажњу на следећу чињеницу. Лице које има свој профил на Фејсбуку, у ствари, није власник тог профила. Сваки корисник, приликом отварања профила на Фејсбуку, подноси захтев и притом се саглашава с политиком приватности Фејсбука. Компанија Фејсбук задржава власништво профила, иако га је отворило неко друго лице! Лице које је отворило профил на Фејсбуку располаже тим профилом, али није власник истог.“
„Тако уређено власништво профила на Фејсбуку може да искомпликује судски поступак. Судски поступак по увреди изреченој на Фејсбуку би, у ствари, требало да обухвати и компанију Фејсбук у Силицијумској долини. Такође, оптужени или тужени у судским поступцима се често бране тако што тврде да су увреде изречене на профилу на Фејсбуку који није њихов, већ да га је отворио неко други. Прибавити податке од Фејсбука о отварању појединачних профила је врло тешко, тако да често долазимо до врло проблематичних ситуација.“
„Није за очекивати да Фејсбук одговори на налог било ког суда из Србије и достави податке о лицу које је отворило одређени профил. Када лице које је изрекло увреду на Фејсбуку тврди да се ради о лажном профилу, који је отворио неко други злоупотребивши туђе име, тешко је доказати супротно; једино, можда, сведочењем блиских особа, које би потврдиле одлучујуће околности за утврђивање материјалне истине.“
„Треба имати у виду и да бројне европске конвенције предвиђају различите критеријуме за увреде изречене некој јавној личности у односу на ,обичне грађане`. Сматра се да политичари, популарне личности, спортисти, тзв. естрадни уметници и друге јавне личности треба да имају виши праг толеранције на увреде у односу на остале грађане. За пример можемо узети реч ,сељак`, која се не сматра увредљивом, ма у ком контексту била изречена, а било је примера у којима и много наизглед ружније речи нису посматране као увреде.“, исцрпан је наш саговорник, адвокат Драган Милетић из Параћина.
Његов колега, адвокат Александар Савић, има врло слична искуства, али и своје мишљење о проблему злоупотребе интернета.
„Ја бих се сложио са наводима у вези са друштвеним мрежама, али бих да додам своје лично мишљење, више са социјалног аспекта.“, истиче адвокат Савић.
„Сматрам да је едукација уопште, а посебно млађе популације, која масовно користи интернет и друштвене мреже, још у периоду основне школе, недовољна, уколико уопште и постоји.“
„Садржај који се на друштвеним мрежама објављује и који је доступан свима, осврћем се на наше прилике, је сам по себи неприкладан. Разни су ријалити програми доступни код нас, на телевизијама са националним фреквенцијама, те се ,исечци` или тзв. ,Highlights` буквално шерују, а односе се на међусобне ,пљувљчине, вређање и пребијање`, по мом мишљењу ,ликова`, који се млађим популацијама намећу као идоли, а њихово ,понашање`, односно недолично понашање, без цензуре, намеће као нормално и прихватљиво.“
„Речју, непристојно понашање, које обухвата и најтеже увреде, се приказује као нешто нормално и друштвено прихватљиво.“
„С обзиром на темпо живљења и немање времена да се деца константно држе под надзором, као и широко распрострањену друштвену апатију, у свести свих се ствара привид да је све то нормално, те се такво понашање прсликава и на међусобне односе, када се преко друштвених мрежа решавају конфликти, разним увредама и изношењем личних и породичних прилика других лица.“
„Судски поступци су такви какви јесу, тешко је доказати и да је профил неког лица баш његов, а такође је тешко и доказати да није његов, јер немам сазнања да је компанија Facebook икада одговорила на нечији захтев у вези са подацима о кориснику профила.“
Требало би и наши млади суграђани, али и сви остали, да озбиљно схвате речи двојице адвоката из Параћина. Интернет, друштвене мреже и сва друга информатичка чуда која користимо у великој мери изгледају као играчке, али то, у ствари, нису. Ради се о озбиљним средствима чија употреба је врло корисна, али може бити и опасна.
Када ствар дође до суда, штета је већ начињена.
Параћин, јун 2019. године
Драгана Костић
Фото: Д. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
