BEOGRAD – Većina građana u regionu smatra da su događaji iz skorije prošlosti neobjektivno predstavljeni u istorijskim udžbenicima, a takvo uverenje najrasprostranjenije je među građanima Bosne i Hercegovine, pokazalo je istraživanje agencije IPSOS.
Dominantan procenat građana BiH i Srbije smatra i da je neobjektivno prikazivanje činjenica iz skorije prošlosti regiona značajno doprinelo nasilju i ratnim dešavanjima u proteklih 25 godina.
Takvo uverenje, pokazuje istraživanje, u daleko manjoj meri dele građani Makedonije, Hrvatske i Crne Gore.
Procena da su događaji neobjektivno prikazani u udžbenicima proističe iz činjenice da opšta javnost u regionu pokazuje veoma značajan lični interes za istorijske događaje u vezi sa neposrednom prošlošću regiona, a u tom smislu ponovo prednjače građani BiH, mada je slična situacija i u Srbiji i u Makedoniji.
Istraživanje agencije IPSOS urađeno je za potrebe emisije novog serijala „Okruženje“, medijskog projekta u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistocnoj Evropi (CDRSEE), koju će Novinska agencija Tanjug emitovati u subotu, 3. Decembra, nakon što u petak bude emitovana na Radio-televiziji Srbije i na javnim servisima ostalih zemalja regiona.
Anketa, dostavljena Tanjugu, sprovedena je u zemljama regiona u avgustu ove godine, metodom razgovora „licem u lice“ i obuhvatila je po 1.000 ljudi u svakoj državi.
Na pitanje da li su istorijski događaji koji se tiču vaše zemlje i regiona objektivno prikazani u udzbenicima istorije u vašoj zemlji, 24 odsto ispitanika u Srbiji odgovara da jesu, a 49 odsto smatra da nisu.
Oko 30 odsto građana Crne Gore na to pitanje odgovora potvrdno, 42 odsto negativno, dok 27 odsto ispitanika nije znalo da pruži odgovor.
U Hrvatskoj 16 odsto građana misli da su događaji objektivno prikazani, 41 odsto smatra da nisu, dok u Makedoniji 45 odsto ispitanika veruje da udžbenici ne prikazuju istoriju na pravi način, a 23 odsto građana veruje da je ono što pročitaju u udžbenicima istina.
Samo 17 odsto građana BiH veruje da su događaji iz prošlosti regiona objektivno prikazani u udžbenicima, 59 odsto veruje da nisu, a 24 odsto građana ne zna.
Kad je u pitanju lična zainteresovanost za istorijske događaje u zemljama u regionu, oko 60 odsto ispitanika u Srbiji i Makedoniji odgovara da su zainteresovani, ostali su uglavnom ili potpuno nezainteresovani.
Oko 65 odsto ispitanika u BiH na to pitanje odgovara potvrdno, a u Crnoj Gori 54 odsto.
Prema istraživanju, za istorijske događaje u zemljama regiona najmanje su zainteresovani Hrvati, budući da nešto manje od polovine ispitanika, njih 49 odsto, pokazuje interesovanje za to.
Na pitanje u kojoj meri su neobjektivna i netačna tumačenja istorijskih događaja doprinela nasilju u regionu u minulih 25 godina, najviše pozitivnih odgovora stiže iz Srbije i BiH.
Naime, 77 odsto građana BiH smatra da su netačna tumačenja doprinela nasilju u regionu, 10 odsto to ne misli, dok u Srbiji na to pitanje pozitivno odgovara 58 odsto ispitanika, a negativno 11 odsto.
Oko 40 odsto Hrvata smatra da su neobjektivna tumačenja istorije u regionu doprinela i nasilju, a takvo mišljenje deli i 35 odsto ispitanika u Crnoj Gori i 26 odsto u Makedoniji.
Foto Tanjug/ S.Radovanović, arhiva
