Мартин Фредриксон, добитник награде за истраживачко новинарство и члан шведске Антифашистичке акције, недавно је признао да је био доушник Шведске обавештајне службе. Због овог признања многе његове колеге прекинуле су сарадњу с њим. Но, оно што је занимљиво јесте да то нису учиниле много раније, с обзиром на његове активности пре поменутог признања. Наиме, Фредриксон се није бавио само истраживачким новинарством, већ је годинама усрдно пропагирао оштрији однос према Жилијену Асанжу, исповедао шовинистички презир према Русији и отворено заступао интересе НАТО-а.
Случај Фредриксон нас наравно позива на опрез – нарочито у ситуацијама кад нам се новинарско или активистичко претресање корупције, криминала, фашизма, ратне прошлости или ратних злочина сервира скупа с промовисањем НАТО интеграција, селективном правдом, шовинизмом, и сличним стварима.
Погледајмо и начин обраде 11,5 милиона докумената који су процурили из једне од водећих агенција за оснивање офшор компанија „Мосак Фонсека“ у афери названој „Панамаликс”, који откривају скривено власништво и пословање компанија осниваних у тзв. пореским уточиштима. Уместо да то буде повод да се затражи укидање система који омогућава овакве малверзације, већина коментатора ова открића користи пре свега за сензационалистичке тврдње да су наводни Путинови пријатељи (а тиме, по њима, и сам Путин) умешани у извлачење две милијарде долара из Русије, док с друге стране амнестирају сам механизам пословања преко офшор дестинација истичући да је „легалан”. А селективност у извештавању западних корпоративних медија најбоље нам показује и то што нам ни у једном извештају ништа није речено о главним клијентима „Мосак Фонсека” – западним корпорацијама и билионерима – јер руске две милијарде чине само незнатни део новца пребаченог уз помоћ те агенције. Напротив, у „Гардијану” кажу да ће највећи део процурелих докумената остати скривен од јавности.
Бивши британски дипломата Крејг Мари такође каже да „не треба очекивати разоткривање капитализма нити прљавих тајни западњачких корпорација” јер Међународни конзорцијум истраживачких новинара, који је у поседу процурелих докумената, финансирају претежно фондације из Сједињених Држава.
Председник Покрета за слободу
