Уколико се усвоји предлог закона о здравственом осигурању, који је у скупштинску процедуру ушао прошле недеље, изабрани лекар ће пацијентима моћи да отвори боловање до 60 дана, уместо досадашњих 30. Осим тога, предвиђено је да лекари специјалисти непосредно могу да упуте пацијенте на стационарно лечење, па у случају да пацијент мора да остане у болници, не треба он или неко од његових најближих да трчи поново код изабраног лекара у дом здравља по упут.
Како истиче прим. др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних доктора опште медицине у Србији, уколико пацијент није задовољан јер лекар неће да му отвори дуже боловање, на ту одлуку увек може да се жали првостепеној комисији. Интересантно је да су у последње време лекари приметили да је дошло до промена приликом отварања боловања, па сада привремену спреченост за рад чешће користе људи из приватних него из државних фирми.
– Лекари морају да верују пацијенту када му отварају боловање, јер је мали број људи који покушавају да лажирају симптоме како би отворили боловање. Уколико је пацијент на боловању, а, на пример, оде на туристичко путовање и послодавац за то сазна, лекар не може да буде крив. Послодавац ће и по новим прописима, као што је то радио и до сада, моћи да тражи ревизију боловања – сматра прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва.
Новим прописима биће предвиђено, како сазнајемо у Министарству здравља, да у случају неоправданог изостанка са превентивних прегледа пацијент мора да плати 35 одсто цене лечења уколико се разболи од обољења за које постоји скрининг. То заправо значи да ако се особа не одазове три пута на позив лекара на скрининг рака дебелог црева, а оболи од ове болести, држава ће за њу платити свега 65 одсто трошкова боравка у болници. Уколико човек добије позив, а није могао да се одазове јер је, на пример, на службеном путу, онда неће бити санкционисан.
Ипак, др Николић Урошевић сматра да у Србији скрининзи нису заживели у оној мери како је то било планирано, а проблем је што лекари немају доступне регистре пацијената које су слали на прегледе.
– Није у реду да особа која није отишла на скрининг мора да плати део лечења, а да се то не односи, рецимо, на пушача који има тешку опструктивну болест плућа и неће да остави цигарете – каже др Николић Урошевић.
Новина је и да ће родитељи деце оболеле од рака или неког другог тешког обољења имати право на боловање током којег ће примати 100 одсто зараде све до навршене 18. године пацијента. Али, то право неће бити загарантовано свих година, већ ће родитељи морати да га обнављају на сваких шест месеци. И удружења пацијенткиња за борбу против рака дојке успела су да издејствују увођење нове ставке у прописе. На терет здравственог осигурања жене које су оперисане од карцинома дојке и којима је одстрањена једна или обе дојке, имаће право да о трошку државе ураде корекцију или реконструкцију дојки.
Без књижице и на вакцинацију
Према тренутним прописима, у Србији људи који немају оверену здравствену књижицу могу да добију само хитну медицинску помоћ. Новим законом лечење без оверене књижице биће проширено на палијативно збрињавање, обавезну вакцинацију и скрининг прегледе.
Politika