Анализа демографских кретањa представља посебно осетљиво питање.
Овим питањем се све више баве и научни радници јер питање наталитета и борбе против беле куге је постало кључно питање опстанка нације.
Смањење наталитета се све више одражава и на све остале сегменте друштва, па и на тржиште радне снаге и економију.
– Недостатак економских улагања, лоша инфраструктура и немогућност остваривања егзистенције, фактори су који се могу сматрати пресудним за тренутно демографско стање на подручју Републике Србије, сматра Александар Радивојевић са Природно-математичког факултета у Нишу .
Тим поводом Радивојевић и његов колега са ПМФ-a Милан Миловановић објавили су научни рад Кластер анализа демографских кретања.
Посебно угрожени региони су западна, јужна и источна Србија.Скупштина Србије учинила је прави корак ка стварању економских услова који ће омогућити повећање наталитета.
Тенденција смањивања наталитета током друге половине XX века, која је настављена и интензивирана у првим деценијама XXI века, основни је покретач депопулације и наглашеног процеса старења становништва Србије тврди Сузана В. Марковић Крстић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Услед прихватања савремених репродуктивних норми и недовољног рађања (испод нивоа који је потребан за обнављање/замену генерација) долази до промена у старосној структури (повећање удела старијег становништва) и пораста просечне старости становништва.
На темељу резултата истраживања и уочених негативних популационих трендова, Сузана В. Марковић Крстић сматра да је решавање кључних демографских проблема могуће уколико постоји адекватна друштвена реакција у виду конципирања националне стратегије за подстицање рађања и спровођења мера и активности у оквиру пронаталитетне популационе политике.
По мишљењу Анкице Шобот са Института друштвених наука у Београду усклађеност рада и родитељства представља релевантан сегмент политика подстицања рађања, а адекватна решења као резултат имају највише вредности фертилитета у европским оквирима, .
Oсобености модалитета у ублажавању конфликта улога запослених родитеља односе се на неколико аспеката о којима је потребно водити рачуна при дефинисању политичких одговора.
То су социо-професионалне карактеристике женског становништва, обрасци родитељских улога унутар породице и карактеристике тржишта рада.
Новији приступи подразумевају уједначенију укљученост оба родитеља, уважавање њихових социо-професионалних аспирација и прилагођеност потребама с обзиром на узраст деце.
Позитивно искуство усклађивања рада и родитељства битно је не само са становишта одлучивања о даљем рађању.
Спознаја овог проблема може бити снажна препрека и у погледу одлуке о уласку у родитељство, што појачава важност његовог регулисања, закључује Анкица Шобот.
Врло важну улогу у борби против беле куге имају и медији.
Функција средстава јавног информисања у обнови становништва и повећању броја рођених на једном простору може бити дихотомна, показују истраживања професора Зорана Јовановића са Филозофског факултета у Нишу.
Та тврдња се заснива на мишљењу да је могуће говорити о малој учесталости медијског извештавања поводом алармантног стања демографске слике Србије као директној последици непостојања стратешких докумената и несарадње медија и ресорних институција, а потом и о медијској промоцији предности живота у иностранству као фактору поспешивања емиграције становништва.
Рађање испод нивоа замене генерација феномен је са којим се суочава највећи број европских земаља, а у Србији је присутан више од 60 година.
Једна од главних карактеристика недовољног рађања у Србији јесте и одлагање рађања у старију животну доб, сматра Петар Васић са Географског факултета Универзитета у Београду.
Политика подстицања рађања би поред стимулативног карактера у односу на ред рођења деце, требало да буде усмерена и на то да омогући појединицима да имају децу у ранијим годинама старости, или макар да не одлажу одлуку о родитељству.
Овакав приступ формулисању политика према фертилитету у иностраној литератури познат је под називом темпо политике.
Постоје различите препоруке у оквиру темпо политика, од скраћивања образовног процеса, преко ранијег поласка у школу, до препорука које се односе на промену редоследа кључних животних догађаја појединца (школовање, запослење, брак, рађање), а све у циљу заустављања даљег одлагања рађања.
Како је за државу важно колико деце се рађа, тако је важно и у којој старости жене се рађа.
Постоји низ начина на које би старост жене могла бити укључена у систем подстицања рађања, и њима ће у овом раду бити посвећена посебна пажња.
Љиљана Петковић
Фото: Н.П.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Чајетина. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)
