• Novosti online

    Избором Јовића у ЕП профитирале би и хрватска и српска страна

    Добро вам је позната она једначина са две непознате: „Дај боже да се Срби сложе”. Е, сада у ту саборну мисао додајте и – увек на домаћем терену неугодну – хрватску момчад. Онда ту алхемију сместите у земље Чејена и Шошона, где Бели отац није успео да обезбеди миран резерват и где је сваки позив на суживот и сарадњу праћен шкргутом зуба који оштри очњаке, за случај да рука на „колту” задрхти. Све то подвуците овим позивом насловљеним у стилу предратних (оног првог великог рата) плаката који су се директно обраћали Србима и Хрватима и стављали их једне поред других, са заједничким интересом, као да је то нешто нормално.

    Обавест: У суседним земљама, које су ухватиле прикључак у светске токове, између 23. и 26. маја одржавају се избори за заједнички Европски парламент. Ми имамо један живот и два избора: да вредно радимо како бисмо били у могућности да заједно са осталима утичемо на наше животе или да јако жмуримо судбином проклети, снивајући влажни сан о новом светском поретку који са пола века закашњења само што није. Они који не жмуре видеће да се избори за ЕУ парламент одржавају по други пут у Хрватској, а они који фокусирано зуре приметиће да је то шанса за нашу политички маргиналну државу и грађане. Шанса се састоји из тога да, и ако не учествује директно, Србија може да добије парламентарца који је упознат са свим изазовима и тежњама са којима се мањине сусрећу у обе државе. У Хрватској, национална мањина – Срби, у Србији, национална мањина – Хрвати и политичка мањина – грађанска опозиција. Упрошћено, „наш човек” може ући у Европски парламент пре наше државе.

    Човек на мисији је професор, доктор политичких наука Дејан Јовић, рођен 1968. у Самобору. Стручан и компетентан, са школовањем и биографијом која му сигурно омогућава да бира место свог ангажовања, одабрао је да образује нашу децу, будуће политикологе на Универзитетима у Београду и Загребу. Дејан Јовић се као нестраначки кандидат налази на листи Самосталне демократске српске странке – СДСС Милорада Пуповца, идејно левичарске, али у пракси центристичке партије, и како ствари стоје биће му потребно 60.000 гласова. Можда не звучи као велика цифра, али узимајући у обзир да сви Срби у Хрватској нису хомогено гласачко тело и не гласају доминантно за мањинску странку, као и мања заинтересованост бирача за европске изборе, сваки глас ће бити важан. Позитивна ствар саме кампање СДСС-а је што се не обраћа само Србима у Хрватској, већ рачуна и на гласове Хрвата који се противе растућој националистичкој струји. Колико ће бити успешни у привлачењу гласова Хрвата за нешто што носи префикс „српско” – видећемо, вероватно не превише.

    Додатног простора за гласове има у Србији, односно код грађана Србије који имају двојно држављанство. Сви држављани Србије који поседују и хрватски пасош могу да гласају на изборима за Европски парламент, али је за то потребно да се пријаве у конзулатима и амбасади Републике Хрватске. Свима који нису стигли да се пријаве за добијање статуса потенцијалног гласача то ће бити омогућено на самом изборном месту на дан избора 26. маја.

    Избором Јовића, као стручне и кредибилне личности, профитирале би обе стране, хрватска и српска. Обе би као националне мањине добиле снажан глас у парламенту, јер верујем да би се Јовић подједнако залагао за поштовање права свих грађана, али би српска страна могла да добије и представника који би радио у корист придруживања Србије Европској унији, што је као национални интерес потврђено у званичним документима Републике Србије. Такође, Дејан Јовић би био неко ко би заступао интересе свих оних који се залажу за пријем осталих држава региона у ЕУ, „мекше” границе и мирну сарадњу држава бивше Југославије. Неко ко би био глас против величања усташтва и Блајбурга у Хрватској, али и неко ко би могао да буде глас грађана Србије који су забринути због кршења политичких и медијских слобода у Србији. Важно је нагласити да европски посланици не представљају државе, већ грађане.

    На крају, гласање за Дејана Јовића је јединствена прилика да се гласа за појединца на основу његове политике, каријере и интегритета. Инцидент који би могао да постане пракса у, по загушењу и учмалости, братским политичким системима, хрватском и српском. У линији са свиме написаним и са добром вером у квалитете предложеног кандидата, користим прилику да позовем грађане Србије који поседују и хрватско држављанство да се региструју, искористе своје бирачко право и да рационално бирају идеје слободе и сарадње.

    Народни посланик, Посланичка група Странка модерне Србије

    Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com