Каријес је један од оних стоматолошких појмова које сви знамо како изгледа, али не знамо како он настаје. Ако консултујете „Википедију”, пронаћи ћете да постоји најмање девет теорија о настанку каријеса и ниједна не даје одговоре на сва питања.
У оптицају се најчешће помиње ацидогена теорија. Према њој, предуслов настанка каријеса јесте да се намирнице које садрже угљене хидрате после конзумирања задрже на зубима и између њих. Бактерије из усне дупље се хране овим остацима хране, а као производ настају киселине које оштећују зубну глеђ, а потом и остатак зуба.
Кључни фактор развоја каријеса на зубима, према тој теорији, време је које остаци угљенохидратне хране проведу на зубима и простору између њих, док је врста угљених хидрата ту мање битан фактор.
Рафинисани производи од белог брашна се, на пример, знатно дуже задржавају на зубима него, рецимо, бели шећер, па су, рецимо, крекери или кифле опаснији него шећерна вуна. Такође гумене бомбоне су, због желатина који се лепи за зубе, опасније од, рецимо, црне чоколаде.
Често грицкање између оброка је прави празник за бактерије, јер се бактеријама даје више времена да „раде” свој посао. Лучење пљувачке донекле помаже зубима да се очисте, а више се лучи пљувачке ако храну више жваћемо. Храна која се више жваће је по природи чвршћа, па је боље одабрати свежу јабуку него компот од јабуке.
За сада је општа препорука да се редовним коришћењем четкице за зубе уз конац смањује вероватноћа да ће каријес настати, а редовне контроле код стоматолога свакако доприносе и лечењу оних зуба које је каријес начео. Реминерализација зуба (ојачавање зубне глеђи) постиже се уносом намирница које имају довољне количине соли калцијума и фосфора.
Већина врста меса – јунетина, пилетина и свињетина – има висок ниво фосфора, али садржи само мале количине калцијума. Многе врсте рибе, као што су лосос и сардине, богата су и калцијумом и фосфором. Туњевина садржи доста фосфора, али не и много калцијума.
Млечни производи као што су млеко, сир, разни милк-шејкови и јогурт веома су богати калцијумом и фосфором. Сладолед, иако се не сматра здравом храном, садржи много калцијума, али знатно мање фосфора.
Житарице попут јечма, пшенице и овса су све богате фосфором. Кукуруз је најбогатији од свих њих. Иако ове житарице садрже и калцијум, није у тој количини као фосфор. Бундева и сунцокрет су богати и фосфором и калцијумом. Сусам је пребогат калцијумом, а има и нешто фосфора – три и по милиграма по граму.
Пасуљ је добар извор фосфора и калцијума. Соја је природно богата фосфором и калцијумом, а производи од соје као што су тофу и сојино млеко су такође богати фосфором. Сојини производи имају значајно мање калцијума од целих зрна соје.
Тамнозелено лиснато поврће обично садржи доста калцијума, а неко и фосфора. Очигледан пример је барени спанаћ, који садржи 129 милиграма калцијума и 45 милиграма фосфора у 100 грама спанаћа. Кељ и броколи такође имају пуно калцијума и садрже умерене количине фосфора.
Док се не нађе тачан узрок каријеса, општа препорука је да се избегавају рафинисане угљенохидратне намирнице које ће западати за зубе, као и оне намирнице које су сиромашне минералима и витаминима растворљивим у мастима.
После сваког јела треба прати зубе, али то често није изводљиво. Пасте за зубе које садрже флуориде делују тако што се боре против микроба, поспешују минерализацију зуба и ојачавају зубну глеђ. Флуориде који се налазе у већини паста за зубе (као и течностима за испирање уста) не треба гутати, јер су токсични. Уколико можете, користите пасте које не садрже флуорид.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
