Uvezena demokratija na delu

* Tihomiru Oreškoviću su stavili vruće kestenje na sto, kaže Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba

Autor: Ruža Ćirković

Zagreb – – Uporedo s teškom borbom za svaku stavku hrvatskog budžeta za ovu godinu, hrvatski premijer Tihomir Orešković ovih dana, poput predsednika neke tranzicione tenderske komisije, prima jednog po jednog kandidata za funkciju ministra branitelja. Ovaj se tender, sem po svojoj političkoj suštini i neobičnoj javnosti kandidovanja, od uobičajenih razlikuje i po tome što rok za prijavljivanje nije istaknut nego će kraj biti kad Orešković preseče izborom nekog od, dosad, šest kandidata. Svog kandidata ima HDZ, svog kandidata ima Vukovar, svog kandidata imaju udovice branitelja, svog kandidata ima prošlogodišnji braniteljski šator u zagrebačkoj Savskoj ulici…

„To je i za nas nešto novo, neuobičajeno, izborni proces se nastavlja i posle izbora. Tihomiru Oreškoviću su stavili vruće kestenje na sto. I njemu, koji nije rođen ni tu u Hrvatskoj ni u Jugoslaviji, nego je Kanađanin-Amerikanac, to je normalno da kaže: neka se javi više kandidata“, kaže za Danas Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba.

U Hrvatskoj je registrovano više od pola miliona branitelja, odnosno osoba koje smatraju da su njihove zasluge za postojanje današnje Hrvatske ogromne i da, po tom osnovu, njihovo mišljenje o društvenim i političkim prilikama ima posebnu težinu i treba da bude posebno uvažavano. Da se ne pominje da neki od glasnijih predstavnika te populacije čak smatraju, na primer, da bi branitelji trebalo da imaju predstavnike i u upravnim odborima državnih preduzeća kao oni koji znaju šta je najbolje za Hrvatsku i kako to odbraniti. Tokom prošle i pretprošle godine branitelji su svoju moć demonstrirali učešćem u nekoliko hrvatskih društvenih pojava ili pokreta koji se, lako dokazivo, mogu smatrati u najmanju ruku konzervativnim, a ponekad i sasvim retrogradnim. Zalagali su se za metode rešavanja nekih društvenih nesporazuma koje pre priliče društvu u ratu nego društvu koje je iz rata izašlo pre dve decenije. Ukratko, veći deo braniteljskih udruženja sklon je političkoj matrici Hrvatske demokratske zajednice ili stranaka desnije od nje.

U svakom slučaju, hrvatski branitelji predstavljaju grupu koja može igrati važnu ulogu kod mnogih društvenih odluka ili bar kod stvaranja odgovarajuće atmosfere za njih. Interes da se oni stave pod kontrolu zato može biti veliki. Pa se tako brojne kandidature već podnete za to mesto mogu smatrati i pokušajem pojedinih grupa unutar ili izvan HDZ-a da se poluge te kontrole osvoje. Ali igra ima i još jednu ravan, sa kojom Orešković ne mora biti prisan, a možda i jeste.

Posle skandala sa već zaboravljenim Mijom Crnojom kao ministrom, Hrvatska demokratska zajednica, odnosno njen šef Tomislav Karamarko za novog ministra branitelja je kandidovao HDZ-ovog operativca i organizatora broj jedan, generalnog sekretara te stranke Milijana Brkića. Ne može se zamisliti osoba podobnija da bude ministar grupaciji napred opisanoj sa političkim mogućnostima napred navedenim. Brkić je i sam branitelj, pa nema spora da razume potrebe i probleme branitelja. On je imao i „kvalitet“ više – svojevremeno je kao hrvatski specijalac odbio naređenje s vrha i usprotivio se hapšenju generala Mirka Norca. Ali je, ispostavilo se, imao i „kvalitet“ manje: ta odluka iz proceduralnih razloga nije dobila sudski epilog, ali je nesporno da je Policijska akademija u Zagrebu presudila da je Brkić svoj diplomski rad u toj obrazovnoj ustanovi plagirao! Ova bi mana bila velika i da nije došla posle crnog Crnoje i njegovih lista izdajnika i igre sa prijavom boravišta, a posle Crnoje je teško zamisliti da bi prepisani diplomski rad Brkića mogao ikako da prođe.

„Pa ja ne znam, ali u svakoj državi kad nekoga kandiduju za ministra, ide sigurnosna provera, ne samo diplome, nego što bi se u Hercegovini reklo, jedan u jedan da ga se proveri. A kod nas, kao da ih neko vadi baš sa greškom“, kaže Milardović i slučaj ocenjuje kao „kontraproduktivan i glup“.

Mada poslednjih godinu dana u svojim javnim nastupima ne briljira, policijsko-obaveštajnu i, kad je u pitanju poznavanje tajni, više od toga prošlost Tomislava Karamarka ne bi trebalo nikako zanemariti.

„Karamarko je Brkića tom kandidaturom nagradio jer je znao da će ga istovremeno umočiti. Jer ako neko ima grešku, a bacite ga javnosti i medijima, na taj način ste ga istovremeno nagradili i degradirali“, kaže Milardović.

U HDZ se, naime, (kao i u SDP-u) upravo spremaju unutarstranački izbori, a kao što je poznato, Tomislav Karamarko je na parlamentarnim izborima 8. novembra prokockao gotovu pobedu. I sad jedva održava u životu Veće za koordinaciju s Mostom. I samo mu treba moćni Milijan Brkić na čelu 550.000 branitelja…