То што су посланици пре неколико дана усвојили Закон о систему зарада у јавном сектору, не значи да ће држава одмах почети једнако да плаћа једнак рад. Бар, не за сада. Примена овог прописа креће тек од 2017. године, али се на јавна предузећа не односи. Уз то законодавац је себи оставио луфта да појединачним прописима ближе уреди неке области у јавном сектору.
Сасвим је уобичајено да се за системске законе предвиђа неки дужи период до почетка примене због припрема које је неопходно обавити, каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике.
Реч је обично о доношењу подзаконских аката, а у неким случајевима и о оснивању институција неопходних за спровођење закона. У овом случају, још доста посла је пред нама, оцењује Лазаревићева. Посебне законе треба ускладити, донети подзаконска акта, а нарочито каталог радних места. Нешто се, ипак, може променити још у току ове године.
– Сви коефицијенти биће прерачунати према новој јединственој основици. То ће се десити већ у 2016. години. У суштини то неће донети никакву промену у платама запослених широм јавног сектора, али ће већ само по себи унети већу транспарентност у систем јер ће плате лакше моћи да се упореде – каже Лазаревићева.
Истовремено, почиње рад на законима којима ће се у оквирима овог системског закона уредити плате и радни односи у разним деловима јавног сектора, као што су просвета, здравство, култура, општине и градови. Рок за доношење ових закона је крај 2016. године.
На питање, да ли постоји опасност да ће се након доношења посебних прописа за поједине области, поново увести компликован и неуједначен систем обрачуна зарада, наша саговорница одговара:
– Таква могућност свакако постоји, нарочито уколико би након парламентарних избора из било којег разлога био напуштен смер реформе који је сада заузет. Будући да формално гледано новији
закон може да дерогира претходни. То би било правно могуће, иако би било веома непожељно и верујем да би наишло и на неодобравање међународних актера који подржавају ову реформу. Дакле, у целини верујем да ће нови систем бити ипак далеко транспарентнији и једноставнији од постојећег хаоса – каже Лазаревићева.
Једно од врло често постављаних питања је и зашто овај системски закон не важи за јавна предузећа. То што се ово питање упорно поставља показује колико је оно заправо битно јавности, каже наша саговорница.
– Јако је лоше што нека врста реформе система зарада у јавним предузећима није пратила израду и доношење овог закона. Јавна предузећа нису обухваћена овим законом због разлика у неким основним принципима који подупиру рад јавне управе и јавних предузећа, али и чињенице да се различити ресори баве овим областима. Једним државна управа, а другим привреда. Наравно, слажем се да са давањем „повлашћеног” статуса јавним предузећима, у смислу изузимања из овог закона, мора паралелно да иде озбиљна реформа начина управљања тим фирмама. Да се далеко озбиљније ради на професионализацији менаџмента, како би се тај уступак заиста и оправдао – каже Лазаревићева и додаје да се и у многим европским земљама углавном не практикује укључивање јавних предузећа у системе плата јавне управе и државних службеника.
