Redovi pred šalterima institucija mogli bi da budu prepolovljeni samo jednim potezom države. Dovoljno bi bilo da omogući elektronsko plaćanje taksi i naknada i poštedi građane obaveze odlaska u poštu i banke radi donošenja uplatnice.
Uvođenje POS terminala dalo bi priliku građanima da odmah na šalteru plate taksu i kao potvrdu plaćanja dobiju kartični slip. Time bi se iz igre izbacile uplatnice s kojima može da se manipuliše uplatom manjeg iznosa i naknadnim dopisivanjem cifara.
Srbija bi se ovim rešenjem našla u sve većoj grupi zemalja koje nude podsticaje za korišćenje bezgotovinskih plaćanja (m-banking, e-banking, kartice).
Da je potencijal veliki pokazuje podatak da je u našoj zemlji dosad izdato 7.022.398 debitnih i kreditnih kartica, ali se skoro polovina ne koristi, a i mnoge aktivne služe samo za podizanje novca s bankomata.
PET VRSTA PARAFISKALA KOJI
GUŠE GRAĐANE I PRIVREDU
Istraživanja NALED-a pokazala su da 52% privrednika u Srbiji smatra parafiskalne namete drugim najvećim opterećenjem poslovanja, iza poreza i doprinosa na zarade. Reč je o nametima za koje ne dobijaju protivuslugu države ili njena vrednost ne odgovara plaćenom iznosu.
– NALED kao član radne grupe radi sa Ministarstvom finansija na tome da do kraja godine Vlada usvoji zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara i izmeni regulativu o taksama kako bismo uredili pitanja ko i na koji način može da uvodi i određuje visinu taksi i naknada.
Kako bi pitanje parafiskala bilo rešeno na održiv način, NALED predlaže uvođenje javno dostupnog onlajn registra u kojem će se naći svi nameti koji imaju saglasnost Ministarstva finansija i koji kao takvi mogu da se naplaćuju.
Sve van registra privreda i građani ne bi bili dužni da plate i to bi uvelo transparentnost i samoregulaciju parafiskalnih nameta – kaže Frederic Aubet, izvršni direktor kompanije CRH Srbija, članice Saveza za fer konkurenciju, i dodaje da je NALED evidentirao pet tipičnih vrsta parafiskalnih nameta.
KAKO DOBRE REFORME TRPE ZBOG
SLABE UMREŽENOSTI INSTITUCIJA
Donošenje zakona o pojednostavljenom sistemu prijave sezonskih radnika našlo se u zastoju jer nijedna od resornih institucija i inspekcija nema dovoljno kapaciteta za nadzor primene. Želja svih je da se taj posao u što većoj meri prebaci na elektronski sistem, ali velika prepreka je činjenica da institucije nisu umrežene.
– Sezonci će najverovatnije biti prijavljivani preko portala Poreske uprave, a radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima preko portala Centralnog registra obavezno socijalnog osiguranja. Kako ove institucije ne razmenjuju podatke automatski, sistem ne bi odmah mogao da upari podatke i detektuje da li je poslodavac istog radnika angažovao po dva osnova već bi to morali da rade službenici. Nažalost, mnoge korisne reforme kao što je ova ili automatska overa knjižica ne mogu da zažive u punom kapacitetu dok institucije jedna od druge ne budu softverski preuzimale podatke umesto što sada šalju jedna drugoj u eksel tabelama – kaže Petar Pješčić, direktor MK commerce, kompanije u sastavu MK Group koja je deo NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu.
LJ.P.
