Без развијања предузетништва и предузетничког духа, малих и средњих предузећа Србија ће тешко достићи ниво развијених европских земаља.
Привредници се жале на напорне и дуге процедуре, бројне таксе, парафискалне намете, редове пред државним институцијама и службама.
Аутопутеви од Ниша ка бугарској и македонској граници који се приводе крају, боља железничка инфраструктура, оживљавање аеродрома у Нишу, солидно образована радна снага, очувана животна средина за развој пољопривреде и сточарства, туристички потенцијали, само су неки од предуслова за оживљавање привреде на југу Србије.
Имајући да су компјутери и интернет, сваким даном доступни све већем проценту грађана Србије на југу и истоку земље, стручњаци НАЛЕД-а верују да би редови пред шалтерима институција могли да буду преполовљени само једним потезом државе.
Довољно би било да омогући електронско плаћање такси и накнада и поштеди грађане обавезе одласка у пошту и банке ради доношења уплатнице.
Увођење ПОС терминала дало би прилику грађанима да одмах на шалтеру плате таксу и као потврду плаћања добију картични слип.
Тиме би се из игре избациле уплатнице с којима може да се манипулише уплатом мањег износа и накнадним дописивањем цифара.
Србија би се овим решењем нашла у све већој групи земаља које нуде подстицаје за коришћење безготовинских плаћања (м-банкинг, е-банкинг, картице).
Да је потенцијал велики показује податак да је у нашој земљи досад издато више од седам милиона дебитних и кредитних картица, али се скоро половина не користи
Такође, многе активне служе искључиво за подизање новца с банкомата.
У првих десет месеци ове године број сајтова који примају уплате повећан је за 70 процената, са 354 на 604.
Такође, број особа које плаћају путем мобилног телефона у односу на септембар прошле године повећан је са 650.000 на милион, а број корисника интернет плаћања са 1,5 на 1,8 милиона.
Анализа коју је НАЛЕД спровео у оквиру пројекта „Подршка Влади Србије у сузбијању сиве економије“ у сарадњи с Немачком развојном сарадњом показала је да све више држава стимулише напуштање кеша умањењем ПДВ-а за електронска плаћања, исплатом плата и пензија искључиво на рачуне, увођењем ПОС терминала на шалтере и субвенционисањем њихове набавке, као и укидањем кованица и највећих новчаница.
– Безготовинска плаћања омогућавају да трансакција буде евидентирана и видљива пореским органима чак и када рачун није издат и веома су важна за смањење трошкова државе за израду и управљање готовином, сузбијање корупције и криминала и повећање пореских прихода. Важна су и због нижих трошкова и комфора који нуде грађанима и привреди– каже др Биргер Неррé, виши вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија“.
Многе државе умањењем пореза подстичу коришћење картица. Анализа истиче пример Kореје која умањује ПДВ за 2% при употреби картица. Јапан и Мексико субвенционишу набавку ПОС терминала док земље ЕУ смањују износ изнад којег не сме да се плаћа кешом (Шпанија на 2.500 евра, Француска и Италија на 1.000, а Грчка до 500 евра).
Индија нуди ниже цене путарине, горива и железнице уколико се плаћа електронски. Такође, Kореја ће до 2020. укинути кованице, а ЕУ од 2019. неће штампати новчаницу од 500 евра. Да е-плаћања не стимулишу само најразвијеније земље сведочи и пример Бугарске која до краја ове године уводи обавезу коришћења ПОС терминала за целокупни јавни сектор.
Влада Србије припрема закон о међубанкарским накнадама чији нацрт предвиђа ограничавање износа који банке плаћају једна другој и картичарским компанијама за процесуирање картица.
Очекује се да то допринесе и смањењу намета које трговци плаћају банкама за употребу ПОС терминала, а који дестимулише ширење прихватне мреже.
То би помогло и држави да се одлучи на увођење ПОС терминала јер по важећој регулативи трговац (у овом случају државни органи) сноси трошкове таксе.
Паралелно са увођењем подстицаја и олакшица, неопходно је радити на едукацији грађана и привреде о предностима безготовинских плаћања и разбијању предрасуда, које су најчешће везане за питања безбедности.
Први корак учињен је наградном игром „Узми рачун и победи“ када су сви који плаћају картицама имали двоструко веће шансе за добитак.
Такође, НАЛЕД и Министарство финансија су у новембру, уз покровитељство компаније Мастеркард и у партнерству са Сосиете Женерал банком покренули такмичење за најбоље студентске идеје за развој безготовинског друштва. Најбољи радови имају шансу да се нађу у Националном програму за сузбијање сиве економије.
Истраживања НАЛЕД-а показала су да 52% привредника у Србији сматра парафискалне намете другим највећим оптерећењем пословања, иза пореза и доприноса на зараде.
Реч је о наметима за које не добијају против услугу државе или њена вредност не одговара плаћеном износу.
– НАЛЕД предлаже увођење јавно доступног онлајн регистра у којем ће се наћи сви намети који имају сагласност Министарства финансија и који као такви могу да се наплаћују. Све ван регистра привреда и грађани не би били дужни да плате и то би увело транспарентност и саморегулацију парафискалних намета – каже Фредериц Аубет, извршни директор компаније ЦРХ Србија, чланице Савеза за фер конкуренцију, и додаје да је НАЛЕД евидентирао пет типичних врста парафискалних намета.
Допринос за уређење грађевинског земљишта најбоље осликава дефиницију парафискала јер се код плаћања овог намета не добија противуслуга државе одговарајуће вредности.
Износ доприноса за градњу у граду, где је инфраструктура већ у великој мери изграђена, знатно је већи него при градњи у мањим срединама, варошицама и селима, где је потребно више улагања за довођење водовода, канализације или пута, уместо да трошкови буду обратни.
Накнада за заштиту животне средине пример је парафискалних намета које намећу локалне самоуправе.
Новац од ове накнаде није директно намењен заштити животне средине већ иде у буџет за опште потребе, као и сви порези.
Један од најпознатијих намета сличан накнади за заштиту животне средине јесте и фирмарина коју и даље плаћају велике компаније.
Накнада за добијање употребне дозволе типичан је парафискални намет јер се њена висина одређује у процентуалном износу у односу на вредност објекта (0,2%).
Такође, када се одобрава изградња телекомуникационог објекта, накнада иде до 0,3% предрачунске вредности.
Евидентно је да начин одређивања износа не прати стварне трошкове органа који издаје дозволу већ економску снагу клијента.
Грађани и привреда неретко су изложени плаћању две таксе за исти посао.
Један од примера јесте такса коју Народна банка Србије наплаћује за тумачење прописа из њене надлежности.
Проблем је у томе што за тумачење прописа већ постоји републичка такса од 1.530 динара за физичка и 12.490 динара за правна лица.
Нема дилеме да је једна од ове две таксе би требало укинути.
Секторски закони који прописују обавезе јавних предузећа дозвољавају им наплату такси и накнада у циљу финансирања пословања. Проблем је што су области за које могу да уводе намете постављене широко. Тако је Закон о заштити природе омогућио наплату накнада у области „туризма, угоститељства, трговине, услуга…“. Епилог је Одлука Србијашума о накнадама за Парк природе „Стара планина“ у којој су смишљена чак 92 намета.
Истраживањима ставова привредника дошло се до забрињавајућег податка да чак 40% привредника сматра да инспекције имају налог да их при свакој контроли казне.
Доношење закона о поједностављеном систему пријаве сезонских радника нашло се у застоју јер ниједна од ресорних институција и инспекција нема довољно капацитета за надзор примене.
Жеља свих је да се тај посао у што већој мери пребаци на електронски систем, али велика препрека је чињеница да институције нису умрежене.
Сезонци ће највероватније бити пријављивани преко портала Пореске управе, а радници ангажовани по уговору о привременим и повременим пословима преко портала Централног регистра обавезно социјалног осигурања.
Kако ове институције не размењују податке аутоматски, систем не би одмах могао да упари податке и детектује да ли је послодавац истог радника ангажовао по два основа већ би то морали да раде службеници. Нажалост, многе корисне реформе као што је ова или аутоматска овера књижица не могу да заживе у пуном капацитету док институције једна од друге не буду софтверски преузимале податке уместо што сада шаљу једна другој у ексел табелама.
Према статистичким подацима пољопривредом се бави око 370.000 неформално запослених, а процена НАЛЕД-а је да би између 80.000 и 100.000 сезонаца било пријављено захваљујући бржој процедури и нижим трошковима.
Пореске обавезе за један дан ангажовања сезонца биле би 295 динара што је 2,7 пута мање него код закључивања уговора о привремено повременим пословима за које дневни трошак износи око 800 динара.
Сезонски рад биће дозвољен незапосленима и пензионерима, а спорно је да ли дозволити и стално запосленима да раде као сезонци у слободно време, чему се противе поједине државне институције.
Љ.П.
Фото: Н.П.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
