Данас се навршава 17 година од када је убијен новинар Славко Ћурувија, власник и главни уредник листова „Дневни телеграф” и „Европљанин”. Његова породица али и јавност још чекају да чују коначан одговор правосуђа на питање ко га је и зашто убио, али првостепени поступак, судећи према досадашњем току, неће скоро бити окончан.
Ћурувија је усмрћен са више хитаца из пиштоља, на Ускрс, 11. априла 1999. године, у хаустору зграде у којој је живео у Светогорској улици. Специјални суд води поступак против Радомира Марковића, бившег начелника Државне безбедности Србије, Милана Радоњића, тадашњег начелника београдског центра ДБ, као и двојице бивших припадника Ратка Ромића и Мирослава Курака. У оптужници пише да је криминална група која је ликвидирала Ћурувију основана у циљу „очувања политичке власти и моћи и ограничења слободе медија, по налогу Н. Н. Особа из највиших структура власти”.
Процес је почео у јуну прошле године, а како је на прошлом суђењу рекла судија Снежана Јовановић, која председава већу, поступак је стигао до половине.
Судско веће саслушало је раднике београдског центра ДБ-а који су били ангажовани на тајном праћењу и прислушкивању Ћурувије. Они су посведочили да је Ћурувија праћен неколико дана пре убиства у оквиру акције под шифром „Ћуран”, као и да је прислушкиван његов телефон. После десет месеци суђења, Јелена Ћурувија, ћерка убијеног новинара није задовољна досадашњим током поступка.
Д. С. В.
– На списку је 90 сведока и чини ми се да ће суђење трајати бар две године. Стиче се утисак у судници да неки од ових сведока нису били неопходни, али тужилац зна одговор јер их је он предложио. Мислим да процес иде споро, иако је у последњих неколико месеци донекле убрзан. Атмосфера је оно што мени највише смета. Била сам сведок и једном сам пратила суђење. Оптужени имају дозу самопоуздања. Не могу да кажем да сам задовољна и сви очекујемо да видимо како ће се поступак одвијати до краја, рекла је за „Политику” Јелена Ћурувија.
Она указује да се сведоци који су до сада саслушани углавном не сећају битних ствари, правдајући се протоком времена.
– Можемо рећи да је прошло много, али с друге стране можда они још осећају срах и мислим да то не треба занемарити. То је страх од оптужених или страх од државне безбедности – наводи наша саговорница.
Вук Драшковић, председник СПО каже у разговору за наш лист да се Драган Филиповић, звани Фића недавно вратио у Србију са циљем да спречи осуђујућу пресуду у случају убиства Славка Ћурувије.
– Још 1999. и 2000. године, експертски тим СПО, који је водио истрагу о четвороструком убиству на Ибарској магистрали, открио је да је Драган Филиповић Фића био spiritus movens Радоњићевог београдског ресора ДБ и главна спона са Легијом и „црвеним береткама”. Био је са Легијом, у истом џипу на Ибарској магистрали. Руководио је терористичким нападима на предајнике ТВ Студио Б, премлаћивањем техничара и ометањем програма сваки пут када би Студио Б истраживао злочин на Ибарској магистрали и убиство Славка Ћурувије. Побегао је у Кину после убиства Зорана Ђинђића. У Шангају је објавио и књигу у којој није крио своју улогу саветника за политичке ликвидације „унутрашњег непријатеља”. Из Кине је одлазио и до Мирјане Марковић у Москву – каже лидер СПО.
Драшковић оцењује да се Филиповић вратио у Србију са циљем да спречи да неко од оптужених проговори.
– Тешко је не повезати Филиповићев повратак са стратешким циљем никад моћније мреже ДБ-а из Милошевићевог времена да се осигурају ослобађајуће пресуде за Милана Радоњића, Ратка Ромића, Микија Курака и Стевана Басту због убиства Славка Ћурувије у априлу 1999. и припремања будванског атентата на мене у јуну 2000. године. Он зна све, зна свачију улогу у злочинима, може да запрети сведоцима, а зна и за тајне споне ДБ са судијама. Осуђујуће пресуде не смеју да се догоде, јер би неко од осуђених, готово извесно, затражио статус сведока сарадника, па би још многи из те пирамиде злочина били оптужени и осуђени. Међу њима, вероватно, и сам мајор Фића, саветник за политичка убиства – каже Вук Драшковић за „Политику”.
У наставку поступка, треба да сведочи кључни сведок тужилаштва Милорад Улемек Легија, као и бивши челници ДБ и БИА Јовица Станишић, Франко Симатовић, Милорад Брацановић, Горан Петровић, Зоран Мијатовић, затим полицајци Родољуб Миловић и Славиша Софтић, као и новинари Милорад Вучелић, Хаџи Драган Антић, Мирослав Марковић и други сведоци.
