BEOGRAD – Savez jevrejskih optština Srbije podneo je zahtev za učešće u postupku po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića, ali Viši sud u Beogradu još nije odlučio o tom zahtevu, rečeno je na današnjem ročištu.
Zbog protivljenja rehabilitaciji predsednika srpske vlade u vreme Nemačke okupacije kao protivinik rehabilitovanja, sličan zahtev o kome takođe nije odlučeno podneo je i SUBNOR.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je zatražilo spise predmeta na uvid, kao što je to činilo i u postupku za rehabilitaciju Dragoljuba Mihajlovića, a sudija je najavila da će im biti dostavljeni.
Punomoćnik Saveza jevrejskih opština Branislav Čubrilo predložio je sudu da prekine postupak po zahtevu za rehabilitaciju, dok Više tužilaštvo ne izvrši uvid u predmet i ne odluči da li će suprotstaviti zahtevu za rehabilitaciju.
Čubrilo je pozivajući se na stav Vrhovnog suda Srbije iz 2006. godine rekao da smatra kako SJO imaju pravo da se zajedno sa tužilaštvom suprotstave rehabilitaciji Nedića.
Punomoćnik predlagača rehablitacije advokat Zoran Živanović ukazao je da je ovaj postupak prema Zakonu za rehabilitaciju jednostranački, odnosno da ne može da postoji druga ili suprotstavljena strana.
Živanović je podsetio da je tokom procesa za rehabilitovanje Mihajlovića Apelacioni sud pravosnažno odlučio da SUBNOR kao i neka druga udruženjima koja su se protivila rehabilitovanju, nemaju pravo učešća u postupku.
Čubilo je nakon toga ocenio da njegovo prisustvo nije potrebno jer sud još nije doneo odluku o učešću SJO u postupku, pa je napustio sudnicu.
Nakon ove polemike, današnjem ročištu ispitan je kao svedok istoričar Dragan Aleksić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
Aleksić je najpre govorio o širem kontekstu posledica okupacije u kojima je bila tadašnja Srbija, kao i o nemačkoj eksploataciji prirodnih resusra Srbije.
Što se tiče Milana Nedića, istoričar je posvedočio da je Nedić podneo ostavku i pretio samoubistvom kada je Nemačka zatražila isporuku 100.000 tona žita preko ugovorenog kontigenta, jer hrane već nije bilo dovoljno za sprsko stanovništvo.
Ostavka nije usvojena, ali je Nemačka brzo povukla svoj zahtev.
Upitan ko je sprovodio genocid nad Jevrejima, Aleksić je naveo da su odluke o ubistvima Jevreja sprovodili isključivo Nemci, dok je srpska specijalna policija učestvovala u hapšenjima Jevreja koji su se skrivali.
Na današnje ročište nisu došli svedoci koji su uredno pozvani nekadašnji novinar Politike Antonije Đurić i direktor Muzeja za genocid Veljko Đurić Mišina.
Pred početak suđenja u hodniku je došlo do incidenta kada je (iz nesporazuma) jedan potencijalni svedok vređao punopmoćnika SJO rečima „komunisto, koljaču dece“.
Takođe tokom ročišta, ispred zgrade suda protivnici rehabilitacije pevali su komunističke pesme i skandirali uvrede Nedićevim nasledincima.
Nedićevi potomci zatražili su od suda da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je Milan Nedeć proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava, odnosno da ga rehabilituje.
Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.
Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju.
