Мини-хидроелектране у Србији граде се у складу са законском регулативом, стратегијама и прописима које доносе влада или Скупштина Републике Србије. Чињеница је да је, према Стратегији управљања водама, коју доноси Влада Републике Србије, хидроенергетика, у коју спадају и мале хидроелектране, једна од важних делатности уређења и коришћења вода. Према Закону о енергетици, МХЕ се граде на основу прибављене енергетске дозволе, у складу са законом којим се уређују услови и начин уређења простора (Закон о планирању и изградњи). Оба поменута закона доноси Народна скупштина Републике Србије.
Да би се испословала грађевинска дозвола за изградњу једне хидроелектране, неопходно је прибавити низ аката, за које су такође надлежни државни органи. Енергетска дозвола добија се прибављањем локацијских услова, које издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно локална самоуправа. Осим локацијских услова, неопходна је израда техничке документације, генералног пројекта или идејног пројекта МХЕ, које израђује и оверава главни пројектант и одговорни пројектанти са одговарајућим лиценцама Инжењерске коморе Србије. Такође, неопходно је прибавити мишљење оператера система о могућности прикључења МХЕ на дистрибутивни систем, како би се произведена енергија могла транспортовати до потрошача, и водне услове надлежне водопривредне организације, која је део Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”.
Након израде идејног решења и/или идејног пројекта, инвеститор се обраћа Министарству за заштиту животне средине и упознаје министарство са техничким решењем објекта који жели да гради, достављајући му идејно решење или идејни пројекат. Министарство је дужно да у разумном року реши захтев инвеститора, обавезујући га да изради Студију о процени утицаја, прописује садржај студије, или ослобађа инвеститора од обавезе израде поменуте студије. Решење овог захтева зависи од капацитета електране и подручја у којем се објекат предвиђа. Дакле, Министарство за заштиту животне средине, Министарство грађевинарства или локална самоуправа и јавно водопривредно предузеће које управља водама, већ у раној фази планирања објекта упознати су са техничким решењем МХЕ, њеном локацијом, техничким карактеристикама и ефектима које она има на окружење, како позитивним, тако и негативним.
Водна сагласност, коју издаје иста установа која је издала водне услове, издаје се на основу испуњења свега што се захтева водним условима, а установљава се израдом техничке документације вишег нивоа, пројектом за грађевинску дозволу. Ову пројектну документацију израђује такође овлашћена пројектантска компанија, уз напомену да је за овај ниво техничке документације (пројекат за грађевинску дозволу) обавезна и техничка контрола, коју врши Републичка државна комисија или лиценцирана пројектантска компанија, зависно од тога ко издаје грађевинску дозволу – држава или локална самоуправа.
Анализа свих утицаја на окружење захтева се одговарајућим условима и ограничењима (водним, енергетским, еколошким), а испуњење тих услова одговарајућим сагласностима, које су саставни део више фазе пројектне документације (пројекта за грађевинску дозволу). Потом се ради пројекат за извођење. Дакле, државни органи кроз одговарајућа министарства и локалну администрацију упознати су са свим корацима и одлучују о планирању и изградњи хидроелектрана.
Посебно се у јавности поставља питање оправданости изградње мини-хидроелектрана у заштићеним просторима, па чак и најаве укидања њихове градње од стране надлежног министарства. Зашто, ако је у Европи 30 одсто свих хидроелектрана изграђено у заштићеним просторима? У вези са овим потпуно се слажемо са изјавом генералног секретара Привредне коморе Зелене Србије Михајла Гаврића, када је дословно рекао да: „По важећем закону о заштити природе предвиђена је израда студије процене утицаја на животну средину за свако заштићено подручје, која детаљно обрађује сваки елемент утицаја на животну средину. Оваква студија пролази кроз процедуре јавне расправе, па након тога на верификацију стручних служби Министарства заштите животне средине. Сходно томе, не видим сврху законске забране изградње МХЕ у заштићеним подручјима, када је јасно да сваки пројекат који нарушава животну средину неће бити одобрен на стручној комисији надлежног министарства.”
* Проф. др, научни саветник
** Дипл. инж. грађ.
Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста
