• BG

      ЈП „Ресавска пећина“ – носилац развоја туризма Деспотовца и околине

     

     Ресавска пећина је позната домаћој јавности.

    Мање је познато да постоји и предузеће које је добило име по њој – Јавно предузеће за заштиту природе, развој туризма и угоститељство „Ресавска пећина“ из Деспотовца.

    О раду овог јавног предузећа обавили смо разговор с двема дамама.

    Милостива Кочић, магистар економских наука, на челу је ЈП „Ресавска пећина“ од јуна текуће године, а на положај је дошла – из пензије.

    Директорка Кочић је, после дугог радног века проведеног на више стручних послова у Деспотовцу, отишла у заслужену пензију.

    Међутим, када је претходни директор „Ресавске пећине“ поднео оставку, требало је наћи лице у Деспотовцу које задовољава високе критеријуме тражене за такав положај.

    Тако се госпођа Милостива опет нашла у директорској фотељи.

    У нашем разговору је учествовала и Деа Алексић, менаџер за односе с јавношћу Јавног предузећа, али и Општине Деспотовац.

    Госпођицу Алексић је пут одвео у Мадрид где је професионално играла рукомет, а сада се вратила у свој Деспотовац и бави се односима с јавношћу локалне самоуправе.

    Када је основано ЈП „Ресавска пећина“ и с којим циљем?

    „Наше предузеће је основано 14. јуна 1994. године под називом ,Винатовача`, по једној од последњих прашума у Европи која се налази у близини Деспотовца, а 2000. године је име промењено одлуком локалне самоуправе.“

    „Циљ с којим је предузеће основано, а то је основни путоказ и у данашњем нашем раду, јесте заштита и очување биодиверзитета и геодиверзитета на споменицима
    природе – Ресавској пећини и хидрокомплексу Лисине. Ради се о природним знаменитостима које су 1995. године, уредбом Владе, проглашени природним добрима од националног значаја.“

    Којом делатношћу се бави ЈП „Ресавска пећина“? Које услуге нуди посетиоцима Деспотовца?

    „Као што нам и име каже, основне делатности ЈП ,Ресавска пећина` су заштита природе, развој туризма и угоститељство.“

    „Организујемо индивидуалне и групне посете Ресавској пећини и Лисинама, пружамо услуге професионалних водича, пратеће угоститељске услуге, а продајемо и сувенире посетиоцима.“

    „Од 2017. године посетиоцима је доступан и Авантура парк, а имамо и друге активности – организујемо колективна венчања у Ресавској пећини, појединачна грађанска венчања у Лисинама на водопаду и у Пећини, организовали смо и концерте и изложбе слика…“

    Колико радника и којих профила упошљава ЈП „Ресавска пећина“? Којим материјалним средствима располаже?

    „Упошљавамо укупно 32 радника – чувара, туристичких водича, конобара и других.

    Дато нам је на коришћење и управљање око десет хектара државног земљишта на коме се налази Ресавска пећина, као и земљиште у Лисинама.

    У близини улаза у Ресавску пећину имамо зграду с бифеом, киоске, зграду депаданса и етно кућу. Имамо и одговарајућу одећу коју изнајмљујемо посетиоцима Пећине.“

    Шта нам можете рећи о самој Ресавској пећини?

    „Ресавска пећина је најлепша пећина у Србији. Пронађена је 1962. године, мада је народ из околних села за њу знао и раније. Уређена је и отворена за посетиоце 1972. године. Стара је око 80 милиона година, а пећински накит у њој је стар око 45 милиона година. У пећини је температура увек иста – седам степени Целзијуса.“

    „Пећина је читаве године отворена за посетиоце, чак радимо и током новогодишњих празника.“

    „Мало људи зна да у околини Деспотовца постоји велики број пећина, око стотину.“

    Шта нам можете рећи о Лисинама?

    „Лисине су хидрокомплекс где су најзначајнији споменици природе извор Велико врело и акумулациони бигрени водопад Велики Бук, висок 25 метара. Простор Лисина је уређен за посете, постоје пешачке стазе, паркинг и други садржаји потребни посетиоцима.“

    Колико посетилаца годишње прими Ресавска пећина? Колико имате корисника других услуга које пружате?

    „Током претходне, 2017. године, Ресавску пећину је посетило око 57 хиљада
    људи – око 23 хиљаде одраслих посетилаца, око 32 хиљаде ученика и око хиљаду и по посетилаца с бесплатним улазницама.“

    „Број посетилаца расте из године у годину. Текуће 2018. године, закључно с месецом октобром, премашили смо број посетилаца из претходне године; имали смо око 58 и по хиљада посета.“

    „Велика већина посетилаца Ресавске пећине користи и наше угоститељске услуге у бифеу на улазу у Пећину и купује сувенире.“

    „За групу странаца смо припремили дочек нове године у Ресавској пећини.“

    Каква је структура корисника ваших услуга? Има ли посетилаца из иностранства? Да ли посетиоци долазе групно или појединачно?

    „Више од половине наших посетилаца су ученици основних и средњих школа из Србије који посећују Ресавску пећину у склопу школске екскурзије.“

    „Имамо и друге организоване посете, а имамо и велики број посетилаца који породично долазе аутомобилом, нарочито преко лета.“

    „Улазница за Ресавску пећину је иста за домаће и стране посетиоце, тако да немамо тачан број гостију из иностранства, али је приметно да има све више странаца који долазе код нас.

    Имамо и знатан број посетилаца из удаљених земаља – Русије, Кине, Индије…“

    Како су током године распоређени корисници ваших услуга? У које доба године имате највише посетилаца?

    „Сезонски карактер броја посета Ресавској пећини и Лисинама је врло изражен. Близу 30% укупног броја посета током године се оствари у месецу мају. У зимским месецима, пак, имамо мали број посетилаца.

    У то време нема организованог доласка ђачких екскурзија.“

    Који су највећи проблеми с којима се сусрећете у свом раду?

    „Највећи проблем у нашем пословању је, како рекосмо, изражено сезонско пословање. У јануару 2017. године смо имали, за цео месец, 171 посетиоца, у фебруару 259, а у децембру 129 посетилаца. Ресавска пећина је отворена читаве године, а трошкови нужно настају, било посетилаца или их не било. Циљ нам је да повећамо број посетилаца ван сезоне.“

    „Имамо и проблема везаних за инфраструктуру. Ресавска пећина се снабдева водом из рудника „Ресавица“, с велике даљине. Инсталације су старе и дотрајале, тако да цеви често пуцају. И канализациона мрежа је дотрајала, тако да управо сада радимо на поправци дела мрежа који је у најлошијем стању, а остатак ће бити реконструисан на пролеће.“

    „Наше пословање би се много унапредило када бисмо имали ресторан с коначиштем код Пећине, а требало би и да приступни пут буде у бољем стању.“

    Како оцењујете своју сарадњу с локалном самоуправом и државом? Шта би локална самоуправа и држава могле да учине за вас?

    „Општина Деспотовац је наш оснивач, а сарадња и с Општином и с државним органима је одлична. Без њихове помоћи не бисмо могли да одрживо послујемо. Током текуће године, од локалне самоуправе смо добили 18 милиона динара на име субвенција, а од државе још пет милиона динара. Увек наилазимо на разумевање и помоћ.“

     Зашто добијате субвенције? Зар немате довољно сопствених прихода?

    „Приходи од продатих улазница су недовољни да покрију велике расходе заштите и очувања природних знаменитости које су нам поверене.“

    Шта, на свршетку, поручујете читаоцима?

    „Дођите у Ресаву и посетите два драгуља природе – Ресавску пећину и Лисине, али посетите и шест векова стару задужбину Деспота Стефана Лазаревића – Манастир Манасију.“

     Деспотовац, децембар 2018. године

    Текст: Љубомир Костић

    Фото: Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com