Задовољни смо сарадњом са СНС-ом у претходне две године, не зато што су реализовани сви циљеви, већ зато што смо прихваћени као равноправни партнери, што постоји одлична комуникација, не само између мене и Александра Вучића, већ на свим нивоима, а то нам је омогућило да сваки потенцијални проблем брзо и договором решимо, каже Иштван Пастор, лидер Савеза војвођанских Мађара. Он истиче су ово и разлози што СВМ жели наставак сарадње са СНС-ом после избора.

Истичете партнерски однос у први план, значи ли то да код ранијих партнера, а подржавали сте владу ДС-а, нисте имали такав третман?

Морам, пре свега, да кажем да је велика разлика у начину комуникације, у непосредности и интензитету комуницирања по потреби. То не значи да се сваки дан виђам са председником СНС-а, али када је потребно да се чујемо, да разменимо информације, у том моменту се комуникација остварује и функционише веома ефикасно. Тако нешто нисмо имали са претходним коалиционим партнерима, укључујући и чињеницу да нисам знао ни број мобилног телефона. Може то некоме да изгледа као неважна ствар, али у одређеним моментима то може да буде веома важно.

Са Вучићем нисте имали проблем…

Не, али оно што је можда још битније, та комуникација није функционисала само између мене и Вучића, него је била дубинска између странака, а ми смо у коалицији и у многим локалним самоуправама. Кад комуникација функционише, то је драгоцено.

Има ли нешто чиме нисте задовољни?

Има пуно тога, али то нема везе са квалитетом партнерства, већ са објективним околностима. На крају крајева, сви ми желимо увек више него што је реално могуће остварити. Страховито много тога је урађено, решено, али има доста тога што треба решавати и у том смислу сте и задовољни и незадовољни. Али незадовољство се не односи на партнерство, већ на заједнички предузете обавезе у решавању низа питања.

Очекујете сарадњу са СНС-ом и на покрајинском нивоу, уколико ЛСВ Ненада Чанка, који у Војводини увек добро пролази, буде део те власти, хоће ли вам то бити проблем, јесте ли изгладили међусобне несугласице?

Ситуација је коренито промењена у последњој години дана. Сви неспоразуми који су настали, па чак и перманентно генерисани од треће стране, превазиђени су. Независно од овог односа између СВМ-а и ЛСВ-а, мислим да су то аутохтоне војвођанске странке, које су опстале и нешто значе у политичком животу и тешко могу да замислим војвођански парламент или покрајинску извршну власт у којој ни би било ове две аутохтоне војвођанске странке, или да не могу да нађу заједнички именитељ са оним партнером који ће после избора бити већински партнер. Било би веома битно да се нађе заједнички именитељ и око надлежности, финансирања и будућег уставног статуса Војводине…

Како би по СВМ-у требало да буде решен уставни статус Војводине?

Ми заступамо иста програмска опредељења о том питању већ 22 године. У односу на та опредељења, новина је, што смо изнели у Скупштини Србије у оквиру радне групе за реформу политичког система, то што бисмо хтели да се системским законима, који би се доносили квалификованом већином у републичком парламенту, реше сва питања у вези са надлежношћу и финансирањем Војводине. Волели бисмо да постоје ти закони са којима би законодавац сваки пут усаглашавао сваки законски пројекат који се тиче одређених питања АП Војводине, као што се то чини у односу на Устав Србије.

Поред подршке већем укључивању невладиног сектора у процес евроинтеграција, рекли сте да би Скупштина АПВ требало да буде активније укључена у овај процес, како?

Питање евроинтеграција требало би да буде присутније оперативније, а данас је оно присутно више кроз политичку демагогију и фразе. С друге стране, мислим да би скупштински одбори требало да се баве садржајем преговарачких поглавља. Ту видим и значајну улогу цивилног сектора у најширем смислу. Што се тиче Скупштине АПВ и скупштинских одбора, морам да кажем да се ту креће скоро од нуле и ту треба направити велике искораке у односу на пољопривреду и низ других питања…

Мислите на одржавање заједничких седница одбора обе скупштине?

То би сигурно допринело разумевању, али и мање од тога било би довољно, то је комуникација, лични контакт. Нажалост, у протекле две године, по мом сазнању, није било непосредног контакта између ресорних сегмената извршних власти. Било је дописивања, порука, а ја мислим да је страховито битно да на нивоу извршне власти постоји комуникација, да разговарају ресорни министри са ресорним покрајинским секретарима. Морам да кажем да сам ја као председник покрајинске скупштине био у другачијој позицији – кад год сам хтео имао сам комуникацију и са ресорним министарствима и са републичком скупштином. Ако нема изношења ставова, па макар били и различити, у већој, или мањој мери, проблеми се једноставно не могу решавати…

Изгледа да се Срби и Мађари боље разумеју, него Срби међусобно…

Тај принцип важи и кад су у питању међусобни односи Мађара (смех).

Кад смо код тих односа међу Мађарима, хоће ли на ваш изборни резултат утицати свађа унутар СВМ-а, која је резултирала искључењем приличног броја чланова?

То ћемо видети, а сасвим сигурно је да странка мора да функционише онако како странке функционишу. Било би кобно, а то сам хтео да избегнем, да у моменту кад треба да максимизирамо изборни резултат чекам ко ће ми забити ноћ у леђа. Они су у датом моменту изјавили да ће самостално на изборе, као невладина организација. Ја мислим да у таквој ситуацији човек не може ништа друго него да вам се путеви разиђу и да им пожелите срећу. Па да се на изборима одмеримо и да видимо ко колико кила има (смех).

Верујете да ће ваши бирачи умети добро да одмере?

Верујем, зато што иза нас стоји један озбиљан рад, 23 године рада и ове две последње године за које можемо јасно да кажемо шта смо зацртали и шта смо у те две године остварили. Они могу да понуде себе као алтернативу за коју се не зна ни ко је, ни шта је, ни где, ни зашто иде. Мислим да ће бирачи препознати СВМ као чврст ослонац.