Novosti online

Кад је Спрингстин „заратио” с Реганом

Један од највећих хитова америчког рокенрола – „Born in the U.S.A.” био је уједно и први „камен спотицања” политичара о музику. Да ли је аутор ове рок химне Брус Спрингстин размишљао о томе колико и политичарима музика може да буде „моћно средство” кад је Роналду Регану рекао – „не”, не зна се, али у аналима остаје забележен као први музичар који је дигао глас против једног политичара који је пожелео да користи његову песму за своју кампању.

Славни музичар из Њу Џерсија је 1984. поручио тиму Регана, који је покушавао да се домогне другог мандата на челу САД, да хит „Born in the U.S.A.” не може да се емитује на његовим скуповима. Иако су ту песму у потоњим деценијама неовлашћено користили Боб Дол и Пет Бјукенен, Спрингстин као да је „повукао ногу”, па су од тада сукоби музичара с политичарима постали „нормална ствар”.

Нумера „Happy Days Are Here Again” прва је популарна песма која је коришћена у једној политичкој кампањи – оној Френклина Делана Рузвелта 1932. године

Само четири године после Спрингстина, ни аутору једног од највећих хитова с краја осамдесетих – „Don’t Worry, Be Happy” Бобију Мекферину није се нимало свидело што се кандидат Републиканске партије Џорџ Буш старији „залепио” баш за ту песму као главну у кампањи. Није се дао „подмитити” комплиментима нити позивима на вечеру, а Буш је морао да се задовољи нумером Вудија Гатрија – This Land Is Your Land”.

Боље није прошао ни његов син Џорџ Буш млађи, који се нашао у „клинчу” са Стингом. Свој први поход на Белу кућу „увеличао” је 2000. године Стинговим хитом „Brand New Day”, међутим менаџер уметника је Бушовом тиму поручио да престану да користе песму у кампањи, јер Стинг као Британац не жели да „заузима стране у америчкој политици”. Исту песму, занимљиво, користио је и Бушов противкандидат Ал Гор, због чега је Стинг запретио тужбом, али је ствар решио на бранчу с Клинтоновим потпредседником.

Саркозијева партија нагодила се за 30.000 евра
Њујоршки инди бенд „Ем-Џи-Ем-Ти” успео је да наплати штету од бившег француског председника Николе Саркозија и његове партије – Уније за народни покрет. Сингл „Kids” ова странка је користила у кампањи, као и у два видео-клипа, а на претњу тужбом Саркозијева партија је понудила један евро као компензацију. Бенд је одбио „срамну понуду” и успео да се нагоди за цифру од 30.000 евра.

Током 2008. године музичари као да су се „окомили” на Републиканску партију. Састави „Ван Хејлен” и „Фу фајтерс” забранили су кандидату ове странке за председника САД Џону Мекејну да на скуповима користи њихове нумере. И чланови најпознатије шведске групе „АББА” забранили су Мекејну (иначе великом обожаваоцу групе, чија је омиљена песма „Dancing Queen”) да на својим скуповима шаље поруку путем хита „Take a Chance on Me”, а исто је прошла и његова кандидаткиња за потпредседницу САД Сара Пејлин после емитовања песме „Who Says You Can’t Go Home” састава „Бон Џови”.

Амерички репер Еминем стигао је са тужбом „до краја света”. Пре две године тужио је партију премијера Новог Зеланда Џона Кија зато што је у кампањи користила његов хит „Lose Yourself”. Иако су челници те странке тврдили да имају дозволу, Еминемова судска битка, у којој тражи позамашно новчано обештећење, још траје.

————————————-

За Ангелу није „Енџи”

Пре десетак година и Ангела Меркел је у кампањи своје партије Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) користила хит „Ролингстонса” – „Angie”. Џегер и компанија огласили су се тада саопштењем у којем су изразили изненађење што од њих није затражена дозвола, додавши: „А и да јесте, рекли бисмо не”, док су челници ЦДУ то оповргли, тврдећи да су добили права за коришћење делова песме од немачке организације за дистрибуцију музичких права „Геме”.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh