О вилама и вампирима српске митологије, јунацима из епских народних песама, гурманлуцима оличеним у смотрама ваљаних залогаја, лептирима, ономатопејама, бисерима овдашње кинематографије – десет одабраних ученика Филолошке гимназије јуче је беседило на јапанском. Такмичили су се у говорништву. Жеља за изучавањем јапанског довела их је у клупе школе од посебног националног значаја, а знање којим су овладали трасирало им је пут до амбасаде Јапана, где надметање одржано.
У дворишту ове јапанске куће процветале су трешње, а под њеним кровом цветало је знање будућих јапанолога. Наступили су пред родитељима, професорима, дипломатама, изворним говорницима јапанског. Није то било уобичајено надметање у беседништву, теме су учесници бирали сами, али имали су задатак да представе занимљивости Србије. Пре такмичења срочили су говоре и превели их на српски и уденули у слике које су се смењивале на великом платну док су приповедали.
Још нису завршили средњу школу, а већ су на јапанском дочаравали зашто су „Балкански шпијун”, „Варљиво лето ’68”, „Маратонци трче почасни круг” и „Ко то тамо пева” филмови којих се не можемо нагледати. Вични лепом говорењу стекли су довољно знања да умеће готовљења ајвара и особености српских фестивала хране „Сланинијаде”, „Кобасицијаде”, „Роштиљаде”, „Штрудлијаде”… преточе у реченице на јапанском. За оне који не знају реч језика земље трешњиног цвета ђачки говори звучали су као песма. Колико су успешно ученици другог, трећег и четвртог разреда Филолошке гимназије беседили о разноврсним темама из српског живота, ипак, оцењивали су стручњаци. Трочлани жири чинили су предавачи Филолошког факултета: др Далибор Кличковић, др Данијела Васић и лектор Азуса Таками.
„Снага српског епа” Матеје Матића, ученика трећег разреда, победнички је говор. Матеја је, између осталог, јапанским пријатељима указао да у сваком од нас чучи по један Марко Краљевић, који ће се пробудити ако му ко стане на жуљ и учинити нас неустрашивим борцима. Друго место завредео је Александар Михаиловић, ђак другог разреда, беседом о ономатопеји. Причом о филмовима који нам остају у сећању Емилија Вранчић, гимназијалка трећег разреда, завредела је треће место.
– Причињава ми велико задовољство што смо окупљени на седмом такмичењу у говорништву на јапанском језику. Надам се да ће ови ђаци још више пробудити интересовање вршњака за изучавање јапанског језика и културе. Посебно нам је важно што расте број ученика који уче јапански, а Филолошки факултет и Филолошка гимназија су институције које негују и чувају вредности говорног израза и доприносе подизању опште језичке културе – казао је Јуићиро Омори, аташе за културу амбасаде Јапана, која је у знак подршке унапређењу наставе јапанског језика и овога пута Филолошкој гимназији даривала књиге о Јапану.
Такмичење из познавања јапанског језика и културе које ужива подршку јапанске амбасаде прошло је тест времена, положило испит, траје годинама и има важно место у раду Филолошке гимназије, како је рекао Душко Бабић, директор школе.
– Деци помаже да боље уче, да се квалитетно и креативно упознају са јапанском културом, али и да детаље из наше традиције, обичаја, историје у мери у којој могу пренесу нашим пријатељима из Јапана. За мене су сви такмичари победници – закључио је Бабић.
