Да ли ће Александар Други Карађорђевић морати да плати 70.000 евра, колико дугује за струју, као улазницу за вечеру са принцом од Велса, који организује државни врх? Или ће Александар из Немањине у присуству принца Чарлса бити мекша срца и тишег гласа према имењаку са Дедиња?
Принц Чарлс и његова супруга Камила сутра долазе у званичну дводневну посету Србији, а баш уочи њиховог доласка севале су варнице између два Александра: Карађорђевића, кумчета британске краљице Елизабете и Вучића, председника Владе Србије и Чарлсовог домаћина.
Од када су се Карађорђевићи вратили у земљу, јавност не памти да је неко од највиших српских званичника био толико љут на сина краља Петра Другог. Након што је протеклог викенда Александар Карађорђевић изјавио да ће тужити државу због одбијеног захтева за враћање имовине, Вучић му је оштро одговорио да прво измири астрономски рачун за струју од 70.000 евра па да „тужи кога хоће”.
Премијер је нагласио да је држава Карађорђевићима дала двор на Дедињу на коришћење. „Тај објекат пропада јер се не одржава, а држава је плаћала све, па је ред да и престолонаследник плати струју”, изјавио је премијер, покушавајући да, како је рекао, остане пристојан на најаву тужбе Карађорђевића.
Због неплаћених рачуна за струју чланови краљевске породице су крајем прошле године два месеца провели у мраку. Реч је о вишемилионском дуговању (у динарима), па се поставља се питање ко је толерисао његово гомилање. Да ли то значи да је Александар Карађорђевић ипак у повлашћеном, „краљевском”, положају у односу на остале грађане? Већина плебејаца у Србији, чак и са много мањим дуговањима, одавно би завршила у раљама извршитеља.
Како су за „Политику” објаснили саговорници из ЕПС-а, Карађорђевићима је прошле године искључена струја јер нису поштовали раније потписан уговор о репрограму дуга. Ипак, нисмо добили одговор на питање колико дуго Карађорђевићи нису плаћали струју.
Медији су извештавали да су они највећи део славе светог Андреја Првозваног (13. децембра) прославили под светлошћу свећа. Само током свечаног пријема струја им је накратко укључена. Сијалице су дефинитивно засветлеле тек када су платили део дуговања и потписали нови споразум о репрограму дуга. Незванично сазнајемо да су чак и највиши црквени великодостојници покушавали да „излобирају” поновно укључење струје дворском комплексу.
Електродистрибуција Београд својевремено је покренула судски поступак због дугова насталих до јула 2013. године чији је износ тада био око 35.000 евра. Дакле, прича о овим дуговима има своју вишегодишњу историју.
„Политика” је пре две године писала о финансирању дворског комплекса, а још тада је било речи о милионским рачунима за електричну енергију. Том приликом, представници Фонда „Краљевски двор”, у разговору за наш лист нагласили су да се дуг за струју уредно исплаћује, а последица је огромних трошкова и величине Краљевског и Белог двора.
– Сваки пут када комплекс посети делегација пале се десетине сијалица, а не само једна. То је неопходно како би се представила зграда и уметничка дела у њој. Због сигурности комплекса током целе ноћи су упаљена спољна светла. Дуг према ЕПС-у уредно се исплаћује, као и нови рачуни – објашњавали су тада представници фонда који брине о одржавању дворског комплекса на Дедињу.
Држава не издржава породицу Карађорђевић, али највећи је дародавац Фонда „Краљевски двор” за који се из буџета издвајало 40 милиона динара годишње. Ипак, представници фонда тврдили су да „буџетска средства апсолутно нису довољна за покривање трошкова одржавања”. Из тог разлога број запослених смањен је са 56, колико их је било пре девет година на 18 особа које брину о уметничкој збирци, одржавању и чишћењу 8.000 квадратних метара стамбеног простора и 135 хектара земљишта прекривеног зеленилом.
Осим из државних давања Краљевски двор финансира се од донација и издавања просторија. Познато је да се најгламурозније журке у граду организују управо у Белом двору. Тако је ТВ Прва 2014. године организовала пријем током којег је представила јесењу програмску шему. Ипак, од представника фонда нисмо успели да откријемо колико кошта изнајмљивање двора. Само нам је потврђено да се дворске просторије могу дати под закуп „под одређеним условима” и да тај приход иде директно Фонду „Краљевски двор”.
Александар Карађорђевић више пута је у јавности изјављивао да је одузимањем имовине држава на себе преузела одговорност одржавања дворског комплекса који је проглашен за споменик културе. Он је званично обавестио владу да би нашао начина да одржава имовину уколико му буде враћена. У једном интервјуу Александар Карађорђевић је запитао како је држава пре његовог повратка у земљу успевала да издвоји новац за одржавање дворова, а сада га нема. Од 2001. до 2004. године, породица Карађорђевић је уложила у имање на Дедињу 3,5 милиона евра. Како кажу, то су била њихова лична средства.
Иако најављују тужбу против државе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, нису били изненађени када је Агенција за реституцију одбацила њихов захтев о враћању дворског комплекса на Дедињу. Добро су знали да је комплекс законским одредбама изузет из реституције. На одлуку Агенције за реституцију Карађорђевићи су поднели жалбу и предмет је тренутно у Министарству финансија.
Након бурног викенда јасно је да се Карађорђевићи радују сусрету са даљим рођацима не само због међусобне љубави и поштовања већ и зато што се надају да имају моћног савезника на својој страни. И то стављају до знања и државном врху Србије. Александар Карађорђевић је управо то желео да поручи српском премијеру питајући да ли треба гостовати на вечери са британским престолонаследником.
