Зрењанин – Пре неки дан неко поново помену градњу боб стазе на аеродрому „Ечка” у близини Зрењанина, као и озбиљне намере да се на другој страни града подигне голф терен. Прочуло се, по ко зна који пут, и да креће адаптација Сандићеве куће. Нема сумње, на Бегеју рачунају да су избори близу.
Вест да у средишту средњег Баната намеравају да граде боб стазу лансирана је у мају прошле године. Да ли само боб или још стаза за неку алпску скијашку дисциплину?, запитали су се духовити грађани.
Тада је, уз присуство градских отаца, речено да радови почињу за десетак дана. Радови, неки ће рећи срећом, још нису почели. Јавност је умирена објашњењем да је реч само о тренинг стази, а ваљда је тај аргумент допринео да се спорт који овде нико уживо није ни гледао спомиње у функцији доказа да идемо „укорак са светом”. Аеродром „Ечка”, који су саградили немачки окупатори у Другом светском рату, а деценијама је служио у спортске сврхе, већ је био поприште идеја које никад нису реализоване.
Тако је један градски функционер, и тада и сада, својевремено довео аустријског бизнисмена који је обећао инвестирање у изградњу модерних писта, аеродромских зграда, сервиса за поправку авиона, па и фабрику за нове авионе. Испоставило се да је бизнисмен био Сарајлија, коме је у Бечу одузиман пасош због превара.
И голф терен нас води у Европу. Инвеститори, дипломате и светски џет сет бирају оне градове који имају услове за бављење овим господским спортом. Србија има само два голф терена, ваљда због тога што смо се касно сетили. Они су, наводно, и у свету реткост па се до најближег терена путује и по педесет километара.
Када се изгради зрењанински, имаћемо два терена на 15 километара, јер је један од претходна два у Жабљу. Нека и зрењанинског, нека се нађе. Преко моста на Тиси, између Зрењанина и Жабља, само ће промицати аутомобили из којих вире штапови за голф?!
Око избора, уз нове идеје, активирају се и негдашње. Њих држи у резерви и власт и опозиција. Такав је случај у Зрењанину са Сандићевом кућом.
Реч је о дому Александра Сандића, писара Вука Караџића, из 18. века који је типичан и најстарији пример грађења у Панонској низији. Нажалост, преживљава под најлоном који се мења кад га покида ветар. Повремено се објави да ће „ове године бити реконструисана”.
Обично се то деси у изборној години.
