Вода, коју садрже биљке, заледи се, што изазива цепање и разарање ћелија и одумирање ткива: Мраз је појава када се вода смрзне у виду кристала леда који приањају уз гранчице, траву или прозоре.

Током ноћи када су температуре ниже од нула степени Целзијусових, односно испод тачке мржњења воде, влага из ваздуха мрзне стварајући кристале леда на доступним површинама. Такође, мраз се ствара када ведру и суву ноћ прати хладан зимски дан. Мраз може да настане и услед процеса транспирације и тада се смрзава вода коју биљке нормално избацују кроз своје стоме. Пролећни и јесењи мраз најчешће настају усред зрачења топлоте са тла током ведрих ноћи, док у току зиме мраз настаје због хладног ветра. Ниске температуре близу тла изазване мразом могу да доведу до појаве магле, која се, уколико садржи и кристале леда, назива ледена магла.

С обзиром на то да лед заузима већу запремину од воде, а биљке, као и сва жива бића, садрже воду у својим ћелијама ширење леда проузрокује цепање и разарање ћелија и одумирање ткива. Такође, мржњење воде у ћелијама ће спречити нормално одвијање физиолошких процеса. Дакле, ова појава је негативна за биљке, а може да буде веома штетна и за човека. Изложеност мразу може да проузрокује промрзлине, посебно изложених делова као што су нос и прсти. Промрзлине вишег степена могу да спрече крв да нормално циркулише, што доводи до одумирања ткива у појединим деловима, а у тежим случајевима и до смрти.