„Мах­муд… Мах… Нај­бо­ља ита­ли­јан­ска пе­сма? Иза­брао бих Ул­ти­ма”, ова­ко је пре­ко „Тви­те­ра” ре­а­го­вао ви­це­пре­ми­јер Ма­тео Сал­ви­ни ка­да је чуо ко је ово­го­ди­шњи по­бед­ник му­зич­ког фе­сти­ва­ла у Сан­ре­му.

Три­јумф ре­пе­ра Мах­му­да (Але­сан­дро Мах­муд) пе­смом „Сол­ди” (Но­вац) на 69. так­ми­че­њу ла­ких но­та ни­је иза­звао са­мо уоби­ча­је­ну по­ле­ми­ку о му­зич­ким уку­си­ма, већ је отво­рио же­сто­ку по­ли­тич­ку де­ба­ту. Ита­ли­ја се ни­је по­де­ли­ла пре­ко ме­ди­ја и дру­штве­них мре­жа око мла­дог пе­ва­ча ро­ђе­ног и од­ра­слог у Ми­ла­ну са­мо за­то што му је отац Егип­ћа­нин, а мај­ка са Сар­ди­ни­је, већ пре све­га за­то што је у пе­сми у ма­ро­кан­ском сти­лу де­ло­ве от­пе­вао на арап­ском је­зи­ку.

„Ко­ри­је­ре де­ла се­ра” је тек­сту о ово­го­ди­шњем Сан­ре­му на­пи­сао да је Мах­му­до­ва по­бе­да са­мо ис­те­ра­ла на ви­де­ло по­сто­је­ће по­де­ле у зе­мљи. Јед­ни на ње­га гле­да­ју по­зи­тив­но, у сти­лу „раз­ли­ке нас чи­не бо­га­ти­јим”, док дру­ги све то до­жи­вља­ва­ју као „ин­ва­зи­ју” ко­ја под­ри­ва ита­ли­јан­ски иден­ти­тет. Днев­ник „Ли­бе­ро” је по­сле за­вр­шет­ка фе­сти­ва­ла ис­та­као про­во­ка­ти­ван на­слов: „Фе­сти­вал ими­гра­ци­је, Сан­ре­мо је са Мо­ду­ња пре­шао на Му­ха­ме­да”. Де­сни­чар­ски „Ђор­на­ле” је за по­бе­ду Мах­му­да оп­ту­жио чла­но­ве жи­ри­ја…

Део гра­ђа­на ово је до­жи­вео као про­во­ка­ци­ју, што се мо­гло ви­де­ти по про­тест­ним ко­мен­та­ри­ма упу­ће­ним на зва­нич­ну феј­сбук стра­ни­цу фе­сти­ва­ла у Сан­ре­му: „Ка­да ће би­ти бур­ка уве­де­на за ита­ли­јан­ске же­не? На ита­ли­јан­ском или африч­ком фе­сти­ва­лу”, „Сти­ди се, Ита­ли­јо, за­што је по­ред то­ли­ко но­вих пе­са­ма у ита­ли­јан­ској тра­ди­ци­ји по­бе­ди­ла арапскa ме­ло­ди­ја. Ислам је пре­у­зео фе­сти­вал, то је скан­дал…”.

Те­ле­ви­зиј­ски гле­да­о­ци су те­ле­фон­ским по­зи­ви­ма и по­ру­ка­ма за по­бед­ни­ка фе­сти­ва­ла иза­бра­ли Сал­ви­ни­је­вог ми­ље­ни­ка, рим­ског кан­та­у­то­ра Ул­ти­ма (Ни­ко­ло Мо­ри­ко­ни). По бро­ју ТВ гла­со­ва Мах­муд је био на сед­мом ме­сту. Али ко­нач­ну пре­су­ду о по­бед­ни­ку су до­не­ли гла­со­ви но­ви­нар­ског и та­ко­зва­ног по­ча­сног жи­ри­ја ко­ји су пре­су­ди­ли у ко­рист ита­ли­јан­ског пе­ва­ча еги­пат­ског по­ре­кла.

Му­зич­ки кри­ти­чар и но­ви­нар рим­ске „Ре­пу­бли­ке” Фе­де­ри­ко Ка­пи­то­ни ка­же за „Гар­ди­јан” да је с ова­квом вла­шћу у Ита­ли­ји, ко­ја се про­ти­ви до­ла­ску ми­гра­на­та, ма­ло по­треб­но да се по­кре­не про­па­ган­да: „Ве­ро­ват­но да су не­ки но­ви­на­ри ко­ји су у жи­ри­ју гла­са­ли за Мах­му­да на тај на­чин хте­ли да по­ша­љу и по­ли­тич­ку по­ру­ку.”

Дру­ги ви­це­пре­ми­јер и ли­дер по­кре­та Пет зве­зда Лу­и­ђи ди Ма­јо на „Феј­сбу­ку” је по­ру­чио да по­бед­ни­ка ни­је од­лу­чи­ла ве­ћи­на, већ ма­њи­на ко­ја је се­де­ла у жи­ри­ју: „Хва­ла Сан­ре­му, јер су ми­ли­о­ни Ита­ли­ја­на мо­гли да ви­ди ко­ли­ка је про­ва­ли­ја из­ме­ђу на­ро­да и ели­те. На­дам се да ће сле­де­ће го­ди­не по­бед­ни­ка иза­бра­ти са­мо ТВ гле­да­о­ци.”

Но­ви­нар­ка Ђо­ва­на Ма­ље, бли­ска Ли­ги, по­во­дом ово­го­ди­шњег Сан­ре­ма је на­пи­са­ла: „По­бед­ник је већ био на­ши­ро­ко на­ја­вљи­ван. Зо­ве се Му­ха­мед. Он је у пе­сму ста­вио не­ко­ли­ко арап­ских фра­за, Ра­ма­зан и нар­ги­ле. Хи­бри­ди­за­ци­ја је оси­гу­ра­на.”

Ре­а­го­ва­ла је и до­ско­ра­шња де­вој­ка Ма­теа Сал­ви­ни­ја ТВ пре­зен­тер­ка Ели­за Изо­ар­ди, ко­ја је пре­ко „Тви­те­ра” про­во­ци­ра­ла свог бив­шег ве­ре­ни­ка: „Мах­муд је по­бе­дио у Сан­ре­му. То по­ка­зу­је ка­ко су­срет раз­ли­чи­тих кул­ту­ра ства­ра ле­по­ту.” Од­мах ју је ци­нич­но ре­тви­то­ва­ла Ла­у­ра Бол­дри­ни, бив­ша пред­сед­ни­ца до­ма по­сла­ни­ка ита­ли­јан­ског пар­ла­мен­та и оштра кри­ти­чар­ка са­да­шње вла­сти, уз ко­мен­тар: „Си­гур­но је за­ме­ник пре­ми­је­ра Сал­ви­ни по­звао Мах­му­да да му че­сти­та по­бе­ду.” У ин­тер­вјуу за „Ре­пу­бли­ку”, Але­сан­дро, ко­ји је за сво­је умет­нич­ко име иза­брао пре­зи­ме Мах­муд, ка­же да је 100 од­сто Ита­ли­јан. На кри­ти­ке због арап­ских еле­ме­на­та у пе­сми ова­ко од­го­ва­ра.

„Мо­ја ге­не­ра­ци­ја не осе­ћа те раз­ли­ке о ко­ји­ма се при­ча. Оне су већ по­ста­ле ре­ал­ност у на­шем ком­ши­лу­ку. У основ­ној шко­ли са мном у раз­ре­ду су би­ли уче­ни­ци из Ки­не, Ру­си­је, свих ра­са и из раз­ли­чи­тих др­жа­ва. Мо­гу­ће је да ра­ни­је ге­не­ра­ци­је та­ко раз­ми­шља­ју, јер су од­ра­сли у све­ту ка­да је ми­грант или де­те из ме­шо­ви­тог бра­ка био из­у­зе­так.”