Крагујевац – Ко једном ступи на политичку сцену, тај се тога посла, и свих привилегија које са собом носи одређена функција, па макар она била и на самом дну чиновничке номенклатуре, не одриче лако. Срасли за фотеље, они више не умеју да изађу из канцеларије и почну нови живот, радећи оно за шта су се школовали, ако су се школовали.
Ту своју страст уносе у политичку организацију за коју су се определили, али су ретки они који заиста верују у неку идеју.
Увалити се негде у градској управи, уграбити позицију у неком јавном или комуналном предузећу, пронаћи посао за жену или децу која не раде, зарадити који динар више и помоћи старим родитељима којима пензија не добацује ни до средине месеца – све то дозвољени политички прагматизам претвара у бескрупулозно кидисање на фотеље.
Уосталом, да то није реалност у којој живимо, зар би у Крагујевцу било готово 30 политичких организација које делују на јавној сцени. Амбициозан политичар не трпи да му други наређује, хоће да буде свој газда, па макар то био и у најмањој од свих могућих странака. Тако ће, сматра, лакше доћи до фотеље, јер ће једино он бити важан чинилац у некаквој коалицији која се спрема да отргне делић власти од сличне конкуренције.
Уз партије које делују на националном нивоу, у Крагујевцу постоје и политичке групације које су локалног карактера. Такве су Нова снага и Крагујевачка иницијатива, а пре неколико дана овдашњи политички ветеран Владан Вучићевић основао је ГГ „Сигурно боље”.
Калио се Вучићевић у СПО-у и Новој Србији, жестоко критиковао Верољуба Стевановића када се овај одрекао политичких отаца и сабраће, а данас напада Владу Србије и градоначелника Крагујевца Радомира Николића кога је Стевановић, 2012, после победе оца Томислава, наговарао да поделе власт у граду у којој за Вучићевића није било места.
Шта тек рећи о Стевановићу, градоначелнику у три узастопна мандата који се власти не одриче ни у седамдесетој. Колико се само овај локалпатриота жртвовао за свој град и суграђане, кад је морао да подржава све оне који су Србијом владали током претходне деценије, од Коштунице и Веље Илића, до Тадића и Динкића са којим је основао (угашени) УРС. Чинио је то зарад Крагујевца и Крагујевчана, не зарад себе.
Тако је уочи другог круга председничких избора 2012, Стевановић подржао фаворизованог Бориса Тадића: „Заједно смо били на двеста протеста деведесетих и подршка мом другу Борису је наставак пријатељства које траје.” Данас, 2016, Стевановићев најближи сарадник Саша Миленић, бивши председник Скупштине града, изјављује како је Тадић, уз Чедомира Јовановића, „омиљени Вучићев опозиционар”.
„СДС и ЛДП уопште не припадају демократској опозицији, ове странке су политичка сапуница за прање екстремистичке прошлости Александра Вучића и Српске напредне странке”, прокоментарисао је Миленић разговоре опозиционих лидера, наглашавујући да Заједно за Шумадију „стратешког партнера” види само у ДС-у, партији која је овде у Крагујевцу дуго заступала тезу да је Стевановић „урушио град”.
А шта је са Небојшом Здравковићем, лидером Покрета за наш град, који је настао после распада УРС-а. Некада Стевановићев заменик, сада је заменик Николићу, а његов покрет није више у коалицији са Заједно за Шумадију, него са СДС-ом Бориса Тадића.
Карићев Покрет снага Србије живи кроз коалицију са СНС-ом, са њима су и Расимова Социјалдемократска партија и Кркобабићев ПУПС, а Вулинов Покрет социјалиста је, ненадано, одлучио да напусти ову дружина и на крагујевачке изборе изађе сам.
Странка Зелених, која се на националном нивоу прикључила СПС-у и Јединственој Србији, у Крагујевцу је била у коалицији са Здравковићем покретом, СДС-ом и Новом снагом. Хоће ли ДСС и Двери озваничити сарадњу, а како ће на изборе изаћи СПО и ЛДП – заједно, самостално или ће се прикључити некој већ постојећој коалицији?
Боркова „Левица” у Крагујевцу делује кроз Крагујевачку иницијативу на чијем је челу бивши члан ДС-а Слађан Ракић. Своје идеје овде промовишу „Заветници”, Руска странка и њој блиска Српска народна партија коју у Крагујевцу води Горан Лекић, бивши функционер локалног ДСС-а. Некада је у овом граду своје присталице имао и Душан Јањић, а да ли је Активна Србија и данас активна у Крагујевцу, нисмо успели да сазнамо.
