По имену имена античког града Сирмијума (данашња Сремска Митровица): Срем је географски регион у Панонској низији између Дунава, на северу и истоку, и Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Име Срема долази од имена античког града Сирмијума (данашња Сремска Митровица). Антички Сирмијум се звао Серми. У Музеју Војводине у Сремској Митровици изложен је податак да је старији облик имена града гласио Серми. У првој књизи зборника „Војводина” из 1939, у делу о топономастици чији је аутор др Петар Скок, пише да је реч Срем била прво име града, као што је и у римско доба Сирмијум било само име града, а никако територије.

Мирослава Мирковић у књизи „Сирмиум – историја римског града од првог до краја четвртог века”, пише да се на натписима датираним у шестом веку спомињу две личности за које се може претпоставити да су избегле из Сирмијума после пада града у руке Авара. Једна од њих је опатица Јохана, која се спомиње: „Овде почива у миру света опатица Јохана сирмијумска грађанка…”

Називе Сријем су раније користили Срби ијекавци. Саво Ивановић у књизи „Неколико крвавих страница из албума Петровић Његошевог дома” наводи фразу „као вјешти Сријемац”.