Да ли сте се икада запитали који су посланици у републичком парламенту гласали за одређене законе? Како влада троши новац пореских обвезника? Колики су расходи и приходи факултета? Или, које организације највише лобирају у парламенту Европске уније?
Иако су подаци које држава сакупља, креира и поседује у већини развијених земаља не само јавно доступни, већ често и стављени грађанима на располагање у машински читљивом формату, ова идеја је у Србији тек у зачетку.
Захваљујући иницијативи Министарства просвете, науке и технолошког развоја, први пут је једним законом (Закон о научноистраживачкој делатности) приступ отвореним подацима постао обавезан.
Од јануара ове године на сајту Министарства просвете постоји портал „Отворени подаци”, који свим заинтересованима омогућава да слободно приступе мноштву информација из области науке и образовања, али и да ове податке без ограничења употребљава и дистрибуира.
– Већ у првим данима мога мандата, маја 2014. године, Србију су задесиле катастрофалне поплаве, које су нас натерале да прикупимо податке који никада до тада ниси прикупљани, као на пример где
нам се све налазе школе, колико има издвојених одељења, колико има ђака у њима… А морали смо брзо да делујемо. Зато је прва ствар коју смо урадили о питању отворених података била да направимо мапу школа. Тако само добили податке о томе у каквом су стању школе, које су њихове потребе и уз фотографије смо то могли да поделимо са људима који су желели да помогну – испричао је министар просвете др Срђан Вербић, обраћајући се наставницима на недавном скупу о новим технологијама у образовању
Резултат ове иницијативе био је велики одзив донатора из земље и света, што је значило спас за све поплављене школе и њихове ђаке и наставнике.
– Било је толико донатора да ме је у једном тренутку министар културе питао да му позајмим једног, јер нико неће да плати за поплављене музеје и ускочио је Унеско. Та прва мапа прерасла је у мапу мреже школа која је сада доступна на сајту Министарства просвете – рекао је Вербић.
Осим података о мрежи школа, сада је доступна и мапа факултета и института, направљена је национална база докторских дисертација, постоји табела свих недостајућих уџбеника, листа слободних радних места и технолошких вишкова у школама… Министарство просвете било је прво које је објавило финансијски план, тако да грађани могу да виде како се троши сваки динар из буџета који је намењен за просвету.
– Када већ отварамо базе података, потребно нам је и да се потрудимо да образујемо новинаре да их користе на прави начин – напоменуо је Вербић.
Срђан Вербић: Осим података о мрежи школа, сада је на сајту Министарства просвете доступна и мапа факултета и института, национална база докторских дисертација, табела свих недостајућих уџбеника, листа слободних радних места и технолошких вишкова у школама
Оксфордски институт за интернет је недавно објавио стање отворених података у 70 земаља света, узевши у обзир вољу влада да објаве све – од реда вожње до резултата избора. Велика Британија предводи групу најотворенијих земаља, а следе је САД, Данска, Норвешка, Холандија и Аустралија.
Осим информација од јавног значаја, милиони људи широм света траже од својих држава да податке који чине „светско знање које припада људској раси” учине доступним свима и да се шире без ограничења.
Иако је рано говорити када ће овакав приступ код нас масовније заживети, позитивни примери већ постоје. Осим Министарства просвете, део „Оpen data” иницијативе су и Министарство унутрашњих послова, Управа за јавне набавке, Агенција за заштиту животне средине и Агенција за лекове и медицинска средства. И Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, донео је одлуку да отвори јавно доступне податке ове институције за које постоје техничке могућности.
Тренутно је отворено 13 скупова података, од каталога органа јавне власти до докумената која се тичу надзора над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности.
Информација је новац
Познати примери отворености података о томе како влада троши новац пореских обвезника јесу „Пореско стабло” (Финска) и „Где иде мој новац” (Велика Британија). У Холандији је покренут сајт који грађане упозорава када у појединим крајевима загађеност ваздуха достигне критичан ниво. У Немачкој можете пронаћи смештај, узимајући у обзир време које је потребно за одлазак на посао, цену куће или стана и колико је уређено подручје града које желите. У Данској можете пронаћи решење како да побољшате енергетску ефикасност свога дома, укључујући израду финансијског плана и тражење извођача радова.
