Иако је немачка канцеларка Ангела Меркел често на удару критика због отварања граница за мигранте, таква политика донела је значајну корист једној од најјачих светских економија. Анализа Вашингтон поста показује да су избеглице са Блиског истока један од кључних покретача немачке економије с обзиром на то да прихватају послове које нико не жели.
Немачка има вишедеценијску традицију програма преквалификација и школовања одраслих, поготово за дефицитарна занимања, али такви курсеви младим Немцима нису привлачни.
Лист наводи пример тридесетогодишњег Сиријца који је у својој земљи радио као електричар, иако није завршио формално образовање за тај посао. Управо због недостатка дипломе није могао да се запосли у Немачкој. Зато је прошао један од програма образовања одраслих, за који му је трошкове покрила фирма која ће га након тога запослити.
Према проценама Вашингтона поста, у Немачкој је завршио већи део од милион и по избеглица са Блиског истока. До краја 2018. године 400.000 избеглица било је или запослено или у неком од програма оспособљавања, а 200.000 их је регистровано као незапослено. То је изнад очекивања многих, посебно оних струја које су тврдиле како се мигранти неће уклопити у тржиште рада и да ће само користити погодности социјалног система.
Слична ситуација је била и деведесетих година прошлог века са избеглицама из бивше Југославије од којих је чак 80 одсто имало посао најкасније осам година од доласка у Немачку. Сада је, сматрају саговорници америчког листа, ситуација за мигранте још повољнија, јер је незапосленост у Немачкој на рекордно ниском нивоу и износи мање од пет одсто. Корист нема само немачка економија него и демографија с обзиром на то да је око 60 одсто придошлица млађе од 26 година.
Мигранти углавном прихватају слабије плаћене послове у магацинима или у угоститељским објектима, а циљ програма преквалификација јесте да их оспособи за сложенија занимања.
Уз недовољно квалификација, непознавање језика, проблем мигрантима представљало је и то што су послодавци одбијали да дају посао тражиоцима азила због бојазни да ће они можда ускоро бити депортовани. Власти су због тога сваком тражиоцу азила који буде одбијен омогућиле да остане још три године у програму стручног оспособљавања, а онда још најмање две године на радном месту.
