У потрази за потенцијалним узбуњивачем који би могао да буде одговоран за следеће цурење државних тајни у медије, америчка влада је покренула програм надзирања на хиљаде својих службеника у потрази за незадовољним упосленицима, као и за онима који су у финансијским невољама или имају огроман его, јавио је ексклузивно „Гардијан”.
До масовног шпијунирања сопствених упосленика дошло је после дотурања дипломатских и војних депеша САД „Викиликсу” од стране Челси Менинг, која је пре промене пола била позната као Бредли Менинг. За праксу надзора запослених у влади сазнало се управо захваљујући њој јер је она на основу закона о доступности информација тражила да јој се достави њен досије.
Из њега се сазнаје да је влада Барака Обама покренула процедуру за откривање могућих узбуњивача попут Менингове или Едварда Сноудена, некадашњег аналитичара НСА, пре него што се они појаве пред новинарима са материјалом са ознаком „поверљиво”.
Материјал о Менинговој, која је осуђена на 35 година затвора, устврђује да је она, пре него што је „Викиликсу” пренела америчке тајне, показивала неке од особине будућег „звиждача”.
Наводе се зловољност, симпатије према хакерима и „идеолошка” опредељеност за објављивање државних информација у јавности као и њена родна збуњеност.
Њен случај је инспирисао програм „Унутрашња претња” који је требало да спречи рађање неке нове Челси Менинг или новог Едварда Сноудена, узбуњивача који је обелоданио да америчке тајне службе, пре свега НСА, врше масовни надзор комуникација шпијунирајући како стране државнике попут Ангеле Меркел тако и бројне стране и домаће држављане у потрази за терористима.
Менингова је у ауторском тексту у „Гардијану” написала да је „Унутрашња опасност” дала „одрешене руке званичницима да шпијунирају” као и да дословце сваки бирократа може бити мета јер је влада под лупу ставила широки спектар личних преференција – сумњив је свако уз кога се нађу речи попут „грамзивост”, „незадовољство”, „идеологија”…
„(Програм) онемогућава превенцију институционалне корупције. Можда је то стваран циљ, да се улије страх”, сматра Менингова.
Стивен Афтергуд из Савеза америчких научника истиче да поступак који трага за цртама узбуњивача подсећа на формулу за детектовање издајника и шпијуна за време хладног рата.
Подржаваоци Менингове и Сноудена истичу да овакве процедуре застрашују службенике који се онда не усуђују да реагују када примете корупцију, злоупотребу службе, незаконитост и друге неправилности у раду државних органа.
Томас Дрејк, бивши високи званичник НСА који је процесуиран због узбуњивачког рада, каже да смо после масовног надзора грађана и странаца сада видели да се масовно шпијунирају и владини трудбеници: „Запослени се непрестано процењују, при чему се узима у обзир чак и њихов банковни рачун. Узбуњивачи и они који се супротстављају моћнима, посебно када је реч о државној безбедности, биће нападнути.”
Занимљиво је да је програм у исту раван ставио Сноудена и Дрејка, узбуњиваче који су указали на неправилности у раду владе без икакве материјалне надокнаде, и совјетске шпијуне, људе који су продавали тајне супарничким владама па чак и војника који је пре неколико година убио 13 људи у војној бази у Тексасу.
Организације које штите права узбуњивача поручују да су управо откривене процедуре америчке владе „савремени макартизам при чему колеге шпијунирају колеге и о томе рапортирају”.
