Ју Јонг, председник „Хбис групе”, која је од пре три године власник смедеревске железаре, јуче се састао са премијерком Аном Брнабић и министром привреде Гораном Кнежевићем. После тих сусрета није било никаквих саопштења. Са министром привреде је било речи о сарадњи на изградњи индустријског парка у Смедереву. Али може се наслутити да је у Београду на дневном реду била и једна од горућих тема – квоте на увоз челика, које Европска унија уводи од следећег месеца за треће земље, укључујући и Србију.

ЕУ ограничава увоз челика како би заштитила своје челичане и тржиште, пошто је претходно Америка увела царине на увоз челика и алуминијума. Европско удружење произвођача челика „Еурофер” саопштило је да су квоте биле неопходне, јер је увоз челика у ЕУ порастао до незабележених 12 одсто у 2018. години. За сваке три тоне челика, које су блокиране америчким царинама, две тоне су отпремљене на отворено тржиште ЕУ. Требало би подсетити да извоз челика из Србије не прелази 1,5 одсто европске производње. „Железара” у Смедереву, сада под именом „Хестил” и у рукама кинеских власника, вратила се на нивое производње из преткризних времена, када је њом управљао амерички „Ју-Ес стил”.

Тако је она у 2017. произвела нешто мање од 1,5 милиона тона челика од чега је извезено 774.000 тона што је идентично нивоу производње из 2008. године (последња година у којој је железара донела профит својим власницима). Према подацима Министарства финансија „Хбис” је 2017. извезао робу у вредности од 695,3 милиона евра. За 2018. годину кинески менаџмент фабрике најавио је производњу од око 1,8 милиона тона челика и извоз вредан око 850 милиона евра, што би било близу рекордних 1,9 милиона тона произведених 2006. године и близу максималног капацитета железаре од 2,2 милиона тона годишње.

Светска асоцијација за челик недавно је објавила да је у Србији од јануара до новембра 2018. године произведено 1,8 милиона тона сировог челика, као и да наша земља бележи највећи раст производње.

План Европске комисије укључује квоту утврђену на просечном нивоу увоза у протекле три године, плус пет одсто. Царине од 25 одсто би уследиле када би се квоте попуниле.

На сајту Светске трговинске организације објављене су квоте за увоз челика из трећих земаља по којима Србија од 2. фебруара до 30. јуна ове године може извести 56.480 тона хладно ваљаног челика, што је 10 одсто мање него што је извезла на тржиште ЕУ у истом периоду 2018. Потом српски извоз тог производа од 1. јула ове до 30. јуна 2020. може достићи 145.275 тона, а од 1. јула 2020. до 30. јуна 2021. године 152.539 тона.

Наша земља је добила квоту и за производе од калајисаног метала и она износи 30.545 тона за петомесечни период, што је око 20 одсто мање него што је извезла у 2018. Док за производе од топло ваљаног челика постоји општа квота за све земље које нису чланице ЕУ и она у наредних пет месеци износи 3,3 милиона тона. На све количине преко тог лимита следи царина од 25 одсто.

Да ли ЕУ овим квотама заправо поручује Кинезима да на њено тржиште из српске челичане могу да извезу онолико челика колико им она одреди или је заиста реч о само привременим мерама остаје да се види.