Одлука председника Владимира Путина да руска војска почиње са повлачењем свог контингента из Сирије више је дипломатска порука и политички маркетинг него реалан војни план. Иако руски председник објашњава ову одлуку „испуњењем циља”, ситуација на терену далеко је од оствареног.

Наиме, Исламска држава још није поражена, Алепо није заузет, сиријско-турска граница није затворена. Истина, руска је авијација својим ефикасним бомбардовањем очувала сиријског председника у Дамаску, дала је пуну подршку сиријској копненој војсци да напредује на неколико фронтова, али су копнене снаге Сирије некако споро напредовале. Ослобађале су неке виталне саобраћајнице, па их онда опет губиле.

Са друге стране, Москва је још у септембру прошле године своју ваздушну кампању у Сирији ограничила на три до четири месеца. Тај је рок прошао, већину копнених циљева Исламске државе и Ал нусре руски су авиони уништили, у међувремену у базу Хмејмим стигли су и ПВО системи С-400 и ловци су-35 С, а сиријској војсци испоручени су и руски тенкови Т-90. На дипломатском плану склопљено је какво такво примирје, руска авијација не лети у мисијама бомбардовања већ десетак дана. Између председника Путина и америчког председника Обаме обављен је веома дуг телефонски разговор и очито је пао неки договор. Дипломатији је дата шанса у Сирији.

Истовремено, председник Путин каже да руске базе у Сирији остају, и ваздухопловна база Хмејмим и поморско упориште Тартус и да ће те базе и даље радити у „рутинском режиму са свим системима одбране на копну, мору и у ваздуху”. Што значи да ПВО системи С-400, „панцир” и „бук” остају, остају и ловци су-35 С и бомбардери су-34 и су-24 и јуришници су-25, остаје руска ратна флота испред обала Сирије. Па шта онда одлази из Сирије? Одлазе они који тамо „службено” нису ни били. Све остало остаје.

Русија и Америка изгледа да су се опет договориле, Европа је затечена са могућим новим стампедом избеглица на капијама. Можда јој овај договор ипак даје могућност да још више затвори те капије.

Хоће ли најновији потез Москве донети и дефинитивни мир у Сирији? Сумњам, јер нико није војнички победио. Но, ако Исламска држава, или „умерена опозиција”, покуша да ситуацију искористи за нове борбе, Москва увек може прибећи и јачем војном уплитању. Јер, потез који је сада повучен није повучен из економске, или политичке нужде Русије. Многи заборављају да је Путин експерт за тајне и специјалне операције…