Да је Сретење уједно и Дан државности Србије, али и годишњица доношења устава који је сачинио Димитрије Давидовић, многи „обични грађани” сете се кад им сине да ће добити два нерадна дана. За разлику од њих, они који их представљају у скупштинским клупама морали би да знају нешто више о том правном акту.

Међутим, анкета „Политике” показује половичан учинак народних посланика власти и опозиције.

Да би сачинили комплетну листу тачних одговора на питања која смо им поставили о Сретењском уставу, многи српски парламентарци с којима смо разговарали морали би да склапају коалиције у којима би свако донео у мираз по неки тачан одговор. Што се тиче нетачних, било је свакаквих: од тога да је вођа Првог српског устанка творац тог правног акта, до тврдње да је на снази био три године, а не само 55 дана.

Осим питања ко је био аутор овог правног акта и колико је важио, питали смо посланике и где је одржана уставотворна скупштина на Сретење 1835. године, под утицајем која је два устава написан (одговор: француског и белгијског), као и које су стране државе тражиле његово повлачење (одговор: Русија, Аустрија и Турска).

Било је и једно „отворено” питање, у којем је тражено од посланика да изнесу свој став о томе зашто је тај документ био значајан за Србију.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ