• BG

    Карцином дебелог црева може да се оперише и лапароскопски

    У Србији сваке године од рака дебелог црева оболи око 4.500 људи. У зависности од стадијума болести, пацијенти по медицинском протоколу пролазе пут од зрачења, операције до примања хемотерапије. Савремена хирургија омогућава да се, сем класичне хируршке интервенције, могу обављати и лапароскопске операције, које спадају у мање инвазивне интервенције и после којих се пацијент брже опорави.

    Проф. др Горан Баришић, из Клинике за дигестивну хирургију – Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије, појашњава да лапароскопска хирургија подразумева извођење операције помоћу специјалне камере и инструментима који се у трбушну дупљу уводе кроз мале отворе (5 до 12 милиметара), при чему се ток операције посматра на екрану. Циљ лапароскопске хирургије је максимална редукција хируршке трауме, како би болесници имали што мање болова и неугодности после операције и да би се што пре опоравили и вратили уобичајеним активностима. Ово се постиже пре свега избегавањем великог реза на трбушном зиду, који је најчешће неопходан у већини класичних операција дебелог црева.

    – Често се мисли да лапароскопска хирургија искључује постојање хируршког реза односно ране. У неким случајевима, кад је орган који се одстрањује мали (на пример у случају жучне кесе или слепог црева) није потребан хируршки рез јер се орган вади из трбушне дупље кроз неки од отвора направљених за пласирање инструмената или камере. Код већине лапароскопских операција дебелог црева неопходан је мали рез који се најчешће прави изнад пубичне кости (као код царског реза), како би се кроз тај отвор извадио део дебелог црева. Због мање хируршке трауме знатно је смањен постоперативни бол, боља је постоперативна плућна функција, брже се успоставља рад црева, тако да пацијенти већ првог дана после операције могу да пију течност, а потом и да узимају храну. Због тога је опоравак бржи, па је и лежање у болници неколико дана краће – нагласио је др Баришић.

    Бројне студије су доказале да се лапароскопским приступом може урадити онколошки исправна, односно радикална операција, што значи да су шансе за излечење исте као и у класичној хирургији. Нажалост, није увек могуће операцију обавити лапароскопским путем. То зависи од више фактора, од којих су најзначајнији везани за болесника, односно његову телесну конституцију, врсту болести, величину и положај тумора, да ли је карцином метастазирао, да ли је особа раније имала неку операцију… Важан фактор је и знање и искуство хируршког тима.

    – Некада се операција започне лапароскопски, али се због тешког, најчешће неочекивано компликованог оперативног налаза, мора завршити на класичан начин. Зато је преоперативна дијагностика изузетно важна у процени и одабиру начина лечења. Да би се лапароскопска хирургија успешно обавила, неопходно је, поред добре техничке опремљености, имати и посебно едукован тим који, поред хирурга, укључује и радиологе, анестезиологе, патологе, онкологе. То се пре свега односи на лапароскопску хирургију рака завршног дела дебелог црева, односно ректума. Као и у класичној, лапароскопска хирургија ректума је потпуно другачија од хирургије колона, јер је знатно тежа и комплекснија, пре свега због скривеног положаја ректума и његових сложених односа са важним органима и неуроваскуларним структурама у малој карлици – појашњава др Баришић.

    Ове операције могу довести до бројних последица, као што су немогућност контроле столице, импотенција, поремећаји ејакулације и мокрења, што драстично нарушава квалитет живота болесника. Стога се у неким развијеним земљама хирургијом карцинома ректума могу бавити само искусни колоректални хирурзи у специјализованим центрима који су технички и кадровски опремљени за извођење оваквих захвата.

    – Иницијални трошкови лапароскопских операција нешто су већи у односу на класичне због специјалне опреме и инструмената неопходних за извођење лапароскопских операција, али када се томе дода бржи опоравак болесника, краће лежање у болници и бржи повратак на посао, разлике у трошковима нису тако значајне. У нашој земљи се лапароскопска хирургија дебелог црева све више ради, захваљујући бољој техничкој опремљености и едукацији кадрова. На Првој хируршкој клиници практично се обавља дуже од 10 година – додао је др Баришић.

    Поред свих операција рака дебелог црева, лапароскопским путем се оперишу и бенигне болести дебелог црева, као што су инфламаторне болести црева, дивертикулоза, хронична опстипација, пролапс, односно испадање дебелог црева, материце, вагине и мокраћне бешике…

    Извор: Политика

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com