Gradovi

Казне за силовање на доњој граници

Судови у Србији одмеравају благе казне за силовање. Од укупно 81 пресуде, изречено је само 20 казни изнад пет година затвора, колико износи законски минимум за ово кривично дело. Од тога је само пет силоватеља осуђено на казну већу од десет година, која је ближа законском максимуму од 12 година затвора.

Оваква статистика може да се објасни податком да је у 20 случајева обљуба остала само у покушају, али и чињеницом да је прописани минимум казне за силовање тек 2016. године подигнут са три на пет година затвора.

Подаци су објављени у истраживању „Казнена политика у Србији – закон и пракса”, које је обухватило и старије случајеве, из времена када је важио распон казне од три до 12 година и када још није уведена забрана ублажавања казне за силовање. Зато се не може рећи да су судови ишли испод законског минимума, осим у случајевима покушаја силовања, за које се учинилац може блаже казнити.

У испитиваном узорку било је 30 пресуда за силовање са казнама од три до пет година затвора и 21 пресуда од једне до три године, па чак и четири казне од шест месеци до годину дана. Званично је само у пет случајева казна ублажена, а у три предмета оптужени су ослобођени. У 12 случајева одређена је и мера безбедности обавезног лечења.

До 2009. године Кривични законик Србије (КЗ) прописивао је за силовање распон казне од две до десет година, а још нижи минимум од само годину дана затвора важио је у време СФРЈ.

Током последње две деценије, КЗ је више пута повећавао санкције за основни облик силовања. Минимум је 2005. повећан на две године, 2009. на три, а 2016. на пет година затвора, док је максимум остао на 12 година.

Близу максимума одмерено је само пет казни. Аутори студије напомињу да су узорком обухваћени предмети неједнаке старости, тако да нису у свим случајевима примењивани исти прописи. И поред тога, остаје утисак да није довољно истражена судска пракса када је реч о силовању – принуда на обљубу употребом силе или претње. Наведен је само један додатни податак – да је у пет случајева силовање извршило више починилаца, а то је један од тежих облика овог кривичног дела.

Није прецизирано да ли је у испитиваном узорку било и других случајева тежег облика силовања – ако је дошло до тешке повреде или смрти жртве, ако је силовање извршено према малолетнику или детету или „на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин”, као и ако је дошло до трудноће.

За теже облике силовања прописане су казне од пет до 15 година, а за случај смрти жртве – затвор од најмање десет година.

Занимљиво је да постоји и лакши облик силовања – ако је ово кривично дело „учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом”. У том случају, који се може назвати и силовањем помоћу уцене, КЗ предвиђа казну затвора од две до десет година.

Да би читалац разумео зашто је то лакши облик, треба да наведемо и како КЗ дефинише основни облик силовања: „Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин, употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од пет до дванаест година” (члан 178, став један).

Тек у коментарима закона и стручним радовима може се прочитати које су то „друге полне радње” које представљају „чин изједначен са обљубом”.

Некада је закон предвиђао да жртва може бити само женска особа, са којом учинилац није у браку, али од 2005. године у Србији је могуће и силовање у браку, док жртва може бити и мушкарац. Међутим, у пракси није забележен случај да је учинилац била жена.

Пре последњих измена КЗ-а из 2016. године, било је предложено да се инкриминише још један лакши облик силовања – ако није било силе, претње или уцене, али је обљуба извршена без пристанка жртве. Иако су такву одредбу налагале смернице Истанбулске конвенције, наши стручњаци су оценили да би овај облик силовања изазвао у пракси велике проблеме приликом доказивања да ли се жртва на било који начин изјашњавала о томе да ли даје или не даје пристанак за сексуални чин. Остало је лакше решење – да се доказује употреба силе, претње, уцене или неког другог облика принуде.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh