Плесало се на улицама Пјонгјанга по тестирању хидрогенске бомбе у јануару и лансирању ракете дугог домета почетком овог месеца. Али слављење своје земље као нуклеарне рсиле не значи срећан крај јер су игре, за које свет мисли да ће се завршити колапсом Северне Кореје, тек почеле. Играће се још јер лидер Ким Џонг Ун планира да сазове конгрес странке у мају, а најавио је и пету нуклеарну пробу.
Плес сада сличи игри око ватре која призива кишу, а која по изолованој држави пљушти у виду санкција.
Лансирањем ракете дугог домета која је послала сателит у орбиту Јужна Кореја и Вашингтон видели су тестирање технологије за балистричке ракете, које би, довољно усавршене, могле да прелете, рецимо, до обала САД, носећи хидрогенску бомбу. Међународна заједница је лансирање схватила као јасан одговор да Ким нема намеру да разговара о нуклеарном разоружању, због чега Савет безбедности УН припрема нови сет оштрих санкција.
Амерички Конгрес је, мимо мера УН, усвојио предлог додатних казни на које је потпис ставио Обама. Убрзаће и договоре да поставе одбрамбени штит, један од најразвијенијих у свету, на тлу Јужне Кореје, која је већ задала први ударац северном суседу затварањем индустријског парка Кесонг, последњег симбола међукорејске економске сарадње. Ким је оштро одговорио заузевши војном чизмом Кесонг. Повукао је 55.000 радника и замрзао имовину 124 суседова предузећа.
Годишњом војном вежбом, највећом до сада, Јужна Кореја и САД демонстрираће скупа у марту силу, када ће дефиловати 15.000 војника. У маневрима које Пјонгјанг назива припремом инвазије на север учествоваће амерички носач авиона на нуклеарни погон.
Јужнокорејска председница Парк Геун Хје упозорава да би север могао доживети колапс ако не одустане од развијања атомске бомбе и да ће они преузети „још снажније и ефикасније мере” које ће помоћи Киму да схвати да ће му нуклеарне амбиције срушити режим.
Делују ли санкције и претње на Северну Кореју?
Парк Геун Хје мисли да је потребан темељно другачији приступ који ће суседу отргнути убојите играчке из руку, а који ће бити бескомпромисан.
„Са Ким Џонг Уном, који иде напред пуном брзином без кочница, земља би могла лансирати балистичку ракету са бојевом главом и сви ћемо настрадати”, узвикнула је председница дан пре него ће њена обавештајна агенција саопштити да вођа планира да их нападне и наредила да се активирају сви расположиви капацитети за извођење сајбер и других офанзива ка активистима, владиним званичницима, тржним центрима, метроима и другим јавним местима.
Ланчаној демонстрацији снага прикачили су се јуче истражитељи за људска права УН, који ће обавестити севернокорејског лидера да би се ускоро, уз своје сараднике, могао суочити са суђењем за ратне злочине. Констатовали су да у овој земљи нема опипљивих напредака у области људских права откада је истражна комисија, пре две године, имплицирала умешаност лидера у злочине против човечности, укључујући убиства, мучења и прогоне.
Извештај, који ће у марту предочити Савету за људска права у Женеви, Северна Кореја назвала је скупом лажи и пропаганде сервиране махом из америчке „фаст-фуд” кухиње.
Изгледа да ни нове тешке санкције ни сви могући притисци суседа и демонстрације моћи Запада неће утицати да вођа промени политику земље која сувише дуго трпи дубоку изолацију, толику да је готово огуглала на свакодневне претње. Тамо живот некако иде даље. Север и даље гази, иако санкције нуклеарној сили узимају данак.
Некада делује као да је Ким благословен тиме што му цео свет седи на кичми, дајући му тако право да учвршћује своју владавину. Неки аналитичари су убеђени да му нуклеарне амбиције и гнев света граде све јачу подршку у народу. Ипак, намеће се питање како земља успева да дише уз оволике притиске. Добар део америчке јавности тврди да им ваздух пумпа Кина, која заправо држи кључ спољних врата ове државе.
Мало је вероватно да ће било ко нешто променити док режим остаје на снази, а САД и њени савезници раде све у нади да ће га на крају срушити.
Ким зна да у ситуацији коју ствара спољни притисак мора да задржи кредибилитет међу становништвом које трпи све веће економске проблеме. Народ примећује, за шта му не треба интернет који им је укинут, колики је јаз само између њих и јужног суседа.
Стога ће лидер сазвати велики конгрес странке у мају, први такве врсте у последње време, што неки виде приликом да најави нову економску политику, због које ће, надају се, народ оправдано плесати улицама.
