Хенри Кисинџер и злогласни аргентински диктатор Хорхе Видела осванули су на црно-белој фотографији која прекрива готово целу насловну страну јучерашњег броја буеносајреског листа интелектуалне левице „Пахина 12”. Уз слику из старих времена објављује се и вест која је пред посету Обаме Аргентини обишла цео свет.
Вашингтон ће почети да објављује тајне документе ЦИА, ФБИ, Пентагона… како би се обелоданили подаци о уплетености САД у војни удар (1976) и потоњи шестогодишњи државни терор у коме је нестало 30.000 људи.
Обама у Аргентину стиже 24. марта, баш на дан кад ова земља обележава 40 година откад су Виделиним пучем отпочела оловна времена такозваног прљавог рата, када су уз подршку Америке, у име одбране од левичарења, прегажена сва људска права, укључујући и хиљаде живота.
Председник САД у Буенос Ајрес лети право из Хаване где треба да убеди Кастров режим како је Америци на првом месту брига за добробит Кубанаца и поштовање људских права.
Ослобађањем свих политичких затвореника на Куби, Вашингтон условљава укидање полувековног ембарга, а истовремено у америчкој војној бази Гвантанамо (у кубанском заливу под истим именом) више од једне деценије без суђења и доказа леже затвореници осумњичени за тероризам чија је судбина потпуно неизвесна.
Када је о улози Вашингтона у аргентинском страдању реч, групе за истраживање злочина, и организације за поштовање људских права, свих ових четрдесет година од САД траже да се отворе њихови документи. Нарочито је болна свака појединачна судбина бака са Мајског трга, чију су децу у младим годинама војници отели, мучили их у илегалним затворима војне хунте и потом убијали.
Трудне девојке су мучене дозирано, тако да остану живе док не роде дете. Потом су их убијали, а бебама би мењали идентитет и поклањали их подобним војним породицама. Неке од бака су уз велику помоћ УН, стручњака за ДНК анализу успевале да упознају своје унуке, када су ови били већ у поодмаклим годинама.
Тек 2002. године Вашингтон је под притиском јавног мњења скинуо ознаку тајности са једног дела папира. Из њих се, између осталог, могло видети како су неки од највиших функционера САД знали и подржавали најбруталније тортуре војника над осумњиченим за неистомишљеништво, а да нису увеле никакве санкције аргентинском режиму. Међу њима је главну улогу играо тадашњи министар дипломатије Хенри Кисинџер.
У разговору са тадашњим министром спољних послова Аргентине, адмиралом Аугустом Гузетијем, тадашњи државни секретар (1969–1977) пожуривао је власт у Буенос Ајресу да све што морају да ураде како би уништили сумњиве – ураде што пре. Циљ је био да се левичари униште пре него што би неком у Конгресу пало на памет да потегне питање кршења људских права у Аргентини.
Из суђења главешинама војне хунте у Аргентини, која су почела одмах по доласку демократије, али су у међувремену због побуна у војним редовима одлагана, могло се закључити да је улога америчке администрације била одлучујућа и у стварању операције „Кондор” у којој су током година ликвидиране хиљаде левичара у Чилеу, Аргентини, Уругвају, Парагвају и Бразилу.
Због умешаности Хенрија Кисинџера и ЦИА у крвавом Пиночеовом пучу у Чилеу и његове улоге у операцији „Кондор”, некадашњем државном секретару САД упућивани су судски позиви за сведочење из многих земаља, на које се он никад није одазвао. Бразилска влада повукла је позив Кисинџеру да у Сао Паулу одржи говор на једној међународној конференцији (2001) јер није могла да му гарантује дипломатски имунитет.
Кисинџер је био и остао добитник Нобелове награде за мир, као и Барак Обама који за неколико дана стиже у Аргентину са обећањем да ће нове хиљаде докумената о умешаности Вашингтона у злочине у Латинској Америци бити најзад откривене.
За разлику од њих, Хорхе Видела је после више поновљених суђења у родној Аргентини осуђен 2012. на 50 година затвора због наредбе о отимању и одвајању 500 беба од породица левичарских политичких дисидената који су били незаконито затварани током његове владавине.
Неке од тих беба рођене су у подрумима касарни „меморијалног парка”, који ће Барак Обама посетити кад стигне у Буенос Ајрес. Злогласна војна школа ЕСМА која се налази у луксузном кварту аргентинске престонице била је најмасовније мучилиште у време војне хунте. Многе мајке и баке неће доживети да сазнају истину баш зато што ће се многе тајне које чува Вашингтон открити сувише касно.
То констатује и јучерашња насловна страна „Пахине 12”, која под насловом „Боље икад…” доноси текст о посети америчког председника и о одлуци да се скине ознака „поверљиво” са судбине њихове деце.
