Крагујевац – Иако се још мери постизборни пулс, неке странке су започеле разговоре око будуће скупштинске већине. У контакт су први, што се могло и очекивати, ступили представници СНС-а и коалиције СПС–ЈС. Није се, како је то за ТВ Канал 9 изјавила Славица Ђукић Дејановић, разговарало о кадровским решењима, већ о плановима за развој града.
Ове две групације су на тек завршеним изборима у Крагујевцу освојиле укупно 50 одборничких места (коалиција око СНС-а – 40, СПС–ЈС – 10). Имајући у виду да локални парламент броји 87 одборника, напредњаци би са социјалистима и Јединственом Србијом комотно могли да владају наредне четири године, уколико се договоре.
Напредњачком лидеру Радомиру Николићу, актуелном градоначелнику, свакако би одговарало да има што стабилнију скупштинску већину, с мањим бројем опозиционих одборника. Питање је, међутим, да ли ће коалиција СПС–ЈС пристати да градске функције и директорска места дели са још неком партијом и коалицијом која је прешла цензус.
Кога Николић још има на „менију“? Пре свих, ту су Социјалдемократска странка и Покрет за наш град (бивши крагујевачки „урсовци“), који су се заједно изборили за шест одборничких мандата. Ова коалиција, међутим, има један незгодан захтев, а тиче се расподеле новца на територији града.
СДС и Покрет за наш град се, наиме, залажу да 70 одсто пореских прихода не иде директно у буџет, већ да се одмах стави на располагање месним заједницама, како би грађани имали што непосреднији увид у то како се и на шта троше „њихови новци“. Питање је, међутим, може ли Николић прихватити овакав захтев, у тренутку када је градска каса још ровита – недовољно пуна да покрије све дугове из периода владавине Верољуба Стевановића.
Иако у политици никад не треба рећи „никад“, тешко је очекивати да би Николић могао да погази реч и успостави партнерски однос са СПО-ом и ЛДП-ом, странкама које су напредњаци, уочи 30. априла, оптужили за куповину гласова. Тим пре што су СПО и ЛДП, као коалиција, успели да пређу цензус тек после избора који су поновљени на четири места у насељима Петровац и Белошевац, и то захваљујући гласачима који су у првом кругу подржали ДС и Заједно за Шумадију (ЗЗШ). Уласком СПО- а и ЛДП-а у скупштину, напредњаци су остали без апсолутне већине коју су са 44 освојена мандата имали после избора 24. априла.
Саопштење у коме се изричито наводи да са коалицијом СПО–ЛДП, која сада има шест одборника, неће бити никакве сарадње, осим СНС-а, потписали су крагујевачки социјалисти, али и овдашње демократе које су на изборе изашле са Стевановићевим ЗЗШ.
Овај заједнички предизборни потез изазвао је низ спекулација о томе како би Николић, у постизборној комбинаторици, могао да заигра и на карту ДС-а, тим пре што је коалиција ове партије и Заједно за Шумадију пуна пукотина. Трвења између ДС-а и ЗЗШ-а трају још откад је на заједничку листу ове коалиције, која је на изборима освојила 24 одборничка мандата, Стевановић „прогурао“ више својих чланова. Простор за сарадњу СНС-а и демократа тек би био отворен променама у врху ДС-а – евентуалном сменом Бојана Пајтића, што је тема на друштвеним мрежама и неких београдских медија.
Најмања је вероватноћа да Стевановић поново дође на власт, а у некој варијанти, ако се петочлана коалиција око СНС-а не договори са социјалистима и Јединственом Србијом, крагујевачка скупштинска већина би могла да зависи и од једног одборника Руске странке.
