КАРАКАС – Два председника, једна држава – тако данас изгледа Венецуела, након што се донедавно мало познати лидер опозиције Хуан Гваидо прогласио за привременог председника и директно изазвао Николаса Мадура, који му не уступа власт.
Успон Гваида од, како наводи АП, непознатог политичара до самопроглашеног привременог председника, којег подржавају САД, за само три недеље, догодио се метеорском брзином.
Неколицина грађана Венецуеле је чула за „ново лице”, 35-годишњег посланика када је почетком јануара именован за председника парламента под контролом опозиције.
Такав потез изазвао је високоризичан застој у односима са председником Николасом Мадуром, којег и „код куће” и у иностранству све чешће оптужују да је диктатор, констатује АП.
Уместо да се повуче, Гваидо је запањио Венецуеланце када се, пред својим присталицама у Каракасу, прогласио за привременог председника, подстакнут масовним антивладиним протестима.
Истог тренутка добио је подршку америчког председника Доналда Трампа, канадског премијера Жастина Трудоа и бројних латиноамеричких и европских држава.
Као кључ Гваидовог успона до истакнуте функције АП наводи тајминг и подршку коју је добио иза сцене.
Индустријски инжењер, који је прво политичко искуство имао као учесник протеста против тадашњег председника Уга Чавеза, изабран је за посланика у Скупштини Венецуеле 2016. године, а 5. јануара именован је за њеног председника.
Након што се јуче прогласио за привременог председника Венецуеле, што су многе земље, на челу са САД, подржале, уследио је љутити одговор Мадура, који је прекинуо дипломатске односе са САД и дао рок од 72 сата америчким дипломатама да напусте земљу, пренео је Танјуг.
А као архитекта Гваидовог успона метеорском брзином наводи се Леополдо Лопес, најпопуларнији опозициони лидер у Венецуели, који се налази у кућном притвору и којег многи владини противници сматрају политичким затвореником.
Гваидо је, иначе, управо са Лопесом основао партију Народна воља, и годинама је био његов лојални следбеник.
Критичари, пак, сматрају да Гваиду недостаје политичка визија и указују на његов конфузан први говор на месту председника парламента, препун реторичких стрела усмерених ка „узурпатору” Мадуру, али без конкретних корака о томе како се изборити са недаћама, док други његову младост и релативно неискуство виде као нови дах живота у сломљену опозицију.
Упркос томе што Гваидо све више добија подршку међународне заједнице, Мадура подржава војска. Мадуро је у мају прошле године освојио други шестогодишњи председнички мандат, али су његови главни противници тврдили да је изборни процес био праћен многобројним нерегуларностима.
Критичари га оптужују да су животни стандард и социјално стање у Венецуели, по његовом доласку на власт, драстично погоршали, а да се сама земља суочила са недостатком основних животних намирница.
