Упорно претећи Венецуели војном интервенцијом, америчка влада је изазвала нови дипломатски сукоб са савезницима у Европи. Док државни секретар Мајк Помпео каже да су „одвратни” амерички партнери на Старом континенту који се противе смени режима у Каракасу, за шпанског министра спољних послова су амерички званичници попут Помпеа – „каубоји”.
У прекјучерашњем интервјуу за шпански јавни сервис ТВЕ, шеф дипломатије Жосеп Борел истакао је да се САД „понашају каубојски” јер најављују оружану акцију против владе венецуеланског председника Николаса Мадура. Иако Мадрид не подржава чависте, Борел сматра да се политичка криза у Каракасу мора решити „мирно, демократски и преговорима”, а не „каубојским хватањем за пиштољ”.
Као и Америка, Шпанија и највећи број осталих држава Европске уније (ЕУ) за венецуеланског председника не признају Мадура, већ опозиционог лидера Хуана Гваидоа. Тачка у којој се трансатлантски савезници разилазе је начин на који треба „погурати” Чавезовог наследника да сиђе с власти. Док Брисел не жели ни да чује за смену режима споља, шеф Беле куће Доналд Трамп више пута је истакао да за јужноамеричку државу „не искључује ниједно, па ни војно решење”. Оружану акцију заговарају неки од најближих председникових сарадника попут Помпеа или специјалног америчког изасланика за Венецуелу Елиота Ејбрамса. Одговарајући на Борелове прозивке, Ејбрамс је изјавио за „Паис” да америчко понашање „није каубојско, већ одговорно”. Према њему, страна влада се већ умешала у догађаје у Каракасу, али то није америчка већ кубанска влада јер кубански обавештајци чувају Мадура, а Русија је све више уплетена јер је у латиноамеричку земљу послала сто војника. „Гваидо се не може борити против Руса и Кубанаца и зато САД морају да одиграју улогу. Одговорно је, а не каубојски кад кажемо да нећемо дозволити да Русија делује у Венецуели”, сматра Ејбрамс.
До раздора између трансатлантских партнера већ је дошло због тарифа и политике према Ирану, али и због Трампове недавне одлуке да пооштри ембарго наметнут Хавани. Бела кућа је дозволила америчким грађанима и компанијама да пред судовима у САД туже кубанске и стране фирме које зарађују на имовини одузетој Американцима после социјалистичке револуције на карипском острву. То ће погодити европске фирме, а посебно шпанске хотелијере, због чега се Брисел оштро успротивио вашингтонској администрацији. Борелова опаска о каубојима можда чак и није била толико испровоцирана Венецуелом колико надокнадом коју ће шпанске фирме на Куби плаћати Американцима.
Недипломатским речником се у Лондону послужио и Помпео, изјављујући да је, како преноси „Политико”, разумевање које британски опозициони лидер Џереми Корбин има за чависте – „одвратно”. Председник Лабуристичке странке супротставља се страном мешању у Венецуели, а смену режима у режији САД није подржала ни британска влада, као што то нису урадиле ни остале земље ЕУ и Канада, и поред тога што признају Гваидоа. Шпанија покушава да са латиноамеричким и европским земљама изврши притисак на наследника Уга Чавеза да пристане на изборе, а и Брисел инсистира на слању делегације у Каракас и преговорима. Осим Трампових сарадника, и сам председник је упућивао тешке речи европским савезницима, тврдећи да искоришћавају Америку у трговини и одбрани и да су неки од највећи амерички непријатељи. Запретио је и изласком из НАТО.
И док Америка поручује венецуеланским војницима да послушају Гваидоа, који их позива да пређу на његову страну, шпански министар спољних послова сматра да је овај апел „покушај војног пуча”. Борел је то изјавио иако је шпанска амбасада у Каракасу примила венецуеланског опозиционара Леополда Лопеза, који је побегао из кућног затвора управо захваљујући побуњеним војницима. Лопез је био опозициони лидер док га Мадуро није стрпао иза браве, па је три године провео у ћелији, а две у кућном затвору. Прексиноћ је стигла вест да је влада у Каракасу ухапсила још једног опозиционара, потпредседника скупштине Едгара Замбрана.
Влада у Мадриду сматра да је Лопез политички затвореник и поручује да га неће предати венецуеланским властима. Тешко је не повући паралелу са Џулијаном Асанжом, који је седам година био заштићен од у еквадорској амбасади у Лондону да би недавно био предат британској полицији. И оснивач „Викиликса” је тврдио да ће га Британци испоручити Америци, где ће бити политички затвореник, али је Шпанија била једна од земаља које су вршиле притисак на Еквадор због Асанжа (заговарао је каталонски референдум о независности). И поред тога што се тада поручивало да Аустралијанац треба да изађе из амбасаде да би одговарао због кршења условног пуштања на слободу, сад је тешко чути позив да Лопез напусти амбасаду да би одговарао због напуштања кућног затвора.
