Тужилаштво за ратне злочине једино је у Србији које још нема свог шефа, макар и привременог. Донедавно први човек овог специјализованог тужилаштва Владимир Вукчевић формално је испунио законске услове за одлазак у пензију, а републички јавни тужилац Загорка Доловац, није именовала вршиоца функције тужиоца.
У оваквим случајевима, када тужилаштво нема првог човека, а није постављен ни вршилац функције, на основу закона њиме руководи први заменик јавног тужиоца. У случају тужилаштва за ратне злочине то је Милан Петровић, први заменик Владимира Вукчевића, а да ли је тако – у тужилаштву нису желели да потврде.
– Ситуација је специфична. Тужиоцу Вукчевићу, иако је испунио законске услове за пензију, према неким информацијама, још није достављено решење о пензионисању, а ни скупштина га, како то закон налаже, није разрешила. Чињеница је да је његов први заменик Милан Петровић, али да ли он сада руководи тужилаштвом и на који начин – није познато – кажу наши саговорници упућени у збивања у Тужилаштву за ратне злочине.
Иако ће их народни посланици тада изабрати за чланове ДВТ, њихов мандат почеће тек 5. априла. Тада истиче мандат члановима садашњег састава овог тела.
Кандидати за нове чланове највишег тужилачког тела су заменик републичког тужиоца Горан Илић, заменик апелационог тужиоца у Новом Саду Радомир Лазић, заменик вишег јавног тужиоца у Новом Пазару Станислав Дукић, заменик првог основног тужиоца у Београду Светлана Ненадић, заменик основног тужиоца у Шапцу Сандра Кулезић и заменик вишег јавног тужиоца у Суботици Татјана Лагумџија.
Много изричитији да Петровић руководи Тужилаштвом за организовани криминал, били су у Државном већу тужилаца (ДВТ) које је спроводило избор кандидата за тужиоце.
– Имајући у виду значај те функције, очекујемо постављење у скорије време о чему ће јавност бити благовремено обавештена. До тада, тужилаштвом руководи тужиочев први заменик Милан Петровић – речено је за „Политику” у ДВТ-у.
Истине ради, Доловчева нема законски рок у коjeм мора да именује вршиоца функције тужиоца, али чињеница да то није урађено једино у случају Тужилаштва за ратне злочине, веома важном у функционисању правног система Србије и за односе са земљама у региону, и те како оставља простора за разна нагађања.
Док се у Тужилаштву за ратне злочине не зна ко њиме руководи, трећином тужилаштава у Србији управљају вршиоци функција тужиоца, односно „привремени шефови”. Њих је, како закон налаже, на ову функцију од 1. јануара именовао републички тужилац на мандат од најдуже годину дана. Привремени руководиоци тренутно воде шест виших и 24 основна тужилаштва широм Србије.
Иако је законом предвиђено да њихов мандат може да траје најдуже годину дана, питање је да ли ће до почетка следеће године, привремене шефове тужилаштава заменити „трајни”. Јер, мандат члановима ДВТ који, како нам је раније речено у овом телу, обављају додатне разговоре са кандидатима за руководећа места у поменутих 30 тужилаштава и који ће чим они буду окончани имена кандидата доставити влади, истиче 5. априла.
– Уколико чланови садашњег сазива ДВТ до априла ипак не предложе кандидате, избор јавних тужилаца могао би да буде знатно пролонгиран с обзиром на најаву расписивања избора, а после тога и формирања владе којој ДВТ доставља листу кандидата, који предлаже избор јавних тужилаца новом сазиву скупштини – објашњава „Политикин” саговорник.
Уколико садашњи сазив ДВТ не заврши овај посао, окончаће га нови чланови овог тела. Нови сазив овог тела, према незваничним информацијама, нема законско овлашћење да поступак избора започне испочетка. Њему се, према истим инфомацијама, оставља могућност да влади упути имена најбоље пласираних кандидата на ранг листи или, пак, да јој проследи имена свих који су конкурисали за руководећа места у поменутих 30 тужилаштава.
– Чланови садашњег сазива ДВТ су већ обавили разговоре са већином кандидата за руководећа места у ових 30 тужилаштава. Тренутно, како кажу, обављају додатне разговоре. Нови сазив би, практично, целу процедуру могао да спроводи из почетка – наводи саговорник нашег листа.
Додатну специфичност читавој ситуацији даје и чињеница да су за вршиоце функције јавних тужилаца у појединим тужилаштвима постављене особе које приликом расписивања огласа за избор тужилаца средином септембра прошле године или уопште нису конкурисали за руководећа места на која су постављена, или су на ранг-листи по његовом окончању, били ниже рангирани.
