Горко се насмешила Дилма Русеф када је пре неки дан примила олимпијску бакљу која обилази читав Бразил пре него што се петог августа отворе олимпијске игре. Мало је вероватно да ће председница Бразила имати прилику да поздрави овај историјски спортски скуп, прву олимпијаду на јужноамеричком континенту. Уместо ње на челу највеће латиноамеричке земље стајаће садашњи потпредседник Мишел Темер, човек са повеликим коруптивним реповима.
Већ средином следеће недеље очекује се да Сенат већином гласова одобри почетак процеса за опозив председнице за чији је други мандат пре две године гласало 54 милиона Бразилаца. Она ће шест месеци, до окончања тог политичког суђења, бити суспендована, док ће у председничкој палати у Бразилији њено место заузети Мишел Темер. Тако ће политичару из партије десног центра, а не левичарки Дилми Русеф из Радничке партије, припасти част да отвори олимпијаду у Бразилу, за коју се још 2009. изборио легендарни синдикалиста, радник по струци, бивши председник Инасио Лула да Силва.
Веома необична политичка сцена у Бразилу пуна је свакојаких апсурда: већина страних дописника који помно прате прилике у највећој земљи Латинске Америке о председници пише позитивне текстове, наглашавајући нарочито како кампању за њен опозив воде управо најкорумпиранији конгресмени, они чији је досије замрљан вишегодишњим малверзацијама. За то време домаћи новинари, запослени у великим и моћним редакцијама које су у власништву крупних капиталиста, беспоштедно навијају за смену председнице.
Више од половине чланова Конгреса који су гласали против ње налази се под истрагом или су већ оптужени за корупцију, док се председница смењује зато што је, као и сви њени претходници, уносила козметичке преправке у фискални дефицит како би се економска ситуација приказала бољом него што јесте. Нико је, међутим, ни не оптужује да се лично обогатила или да је у корист својих примања фалсификовала рачуне.
Тек поједини независни журналисти успевају да укажу на стварни ток догађаја због ког се наследници Луле да Силве ближи крај. Не ради се само о томе да је осмишљен план да се левичарска Радничка партија збаци после 12 година на власти, током којих су милиони људи избављени из крајњег сиромаштва, Бразил почео да игра важну улогу у међународним односима и створена јака средња класа. Реч је, како говоре поједини озбиљни латиноамерички аналитичари, о страховитој кампањи деснице да најбогатију земљу у региону подреди интересима великог капитала.
Међу бојовницима за смену једине жене на челу Бразила у историји ове земље јесте Марко Фелисијано, ултраконзервативни политичар и свештеник из такозваног евангелистичког кокуса, који је у интервјуу за лондонски „Гардијан” отворено рекао да жели да Радничка партија нестане са историјске сцене. Пре три године, када је постављен за председника комитета за људска права, Фелисијано је још осећао потребу да се правда пред јавним мњењем због својих ксенофобичних и антидемократских изјава, а данас их отворено пропагира. Својевремено се правдао да је погрешно интерпретиран када је изјавио да је Џона Ленона требало убити јер су се Битлси дрзнули да се пореде са Исусом Христом.
Такође је изјавио епидемија сиде казна божја за окужене хомосексуалце. Данас отворено говори, попут нарасле групе евангелиста, да треба потпуно забранити абортус, секуларно школовање, залаже се за затворске казне геј активистима, за јачање милитаристичких снага и већа овлашћења војсци у друштву.
Један од евангелиста је и Едуардо Куња, кога је са места председника Конгреса суспендовао Врховни суд због тога што је умешан у корупцију и примање мита и што је више од 5 милиона долара сакрио у швајцарску банку. Куња је уједно и човек који је покренуо процес за смењивање Дилме Русеф. Он би, ако до тада не заглави у затвору, преузео место потпредседника Мишела Темера, кад Русефова буде опозвана. Прича се да је његова побожна породица недавно отишла на деветодневни одмор у Мајами, где је потрошила 50.000 долара, а да једна од његових дигиталних фирми, посвећена Исусу Христу, за своје службено возило користи порше кајен од сто хиљада долара. Њега је на месту председника Конгреса заменио посланик Валдир Марањао, против кога такође траје истрага због примања мита у вези са огромном корупционашком афером у јавном предузећу „Петробрас”.
Колико је јак овај ултраконзервативни лоби, види се и по аргументацији конгресмена када су гласали за опозив Дилме Русеф. Више од половине њих рекло је да то чини у божје име, ради своје породице или чак у част генерала који су некада били на челу војне хунте. Дилма Русеф није свакако по вољи војног кадра Бразила. Добро је познато да је у време војне диктатуре била мучена у тајним затворима због свог левичарског опредељења.
